-Failed Dreams- /Anja Pejčinović/ {ZAVRŠENA} #WWC

"OMG"

Sve mi je nekako čudno što Justin radi.Kao htjeli su me ubiti pa me je doveo u šumu.Skroz nelogično.Imam milion pitanja na koja želim odgovore,ali kada ga god pitam samo promjeni temu.

,,Justin mislim da je vrijeme da ozbiljno popričamo"-rekla sam,a on se pravio da me ne čuje.Jako orginalno.Mislim da je bilo dosta šale.

,,Justin ozbiljna sam.Ako ovoga trenutka ne sjedneš ovde i ne pričaš sa mnom,ja idem"-e na ovo je reagovao.Moram češće ovo koristiti.

,,Ne ideš nikuda Avery,ostaješ ovdje sa mnom i nikada me nećeš ostaviti"-Justin da nisi nešto bolestan.Šta ti se dešava? Imaš li temperaturu?

,,Justin trebaju mi odgovori.Puno odgovora.Ništa mi nije jasno"-rekla sam,a očisu mu opet poprimile onu crnu boju. Bojim se ovoga Justina.

,,Ne ideš nikuda Avery,ostaješ ovdje,je li jasno?"-krenuo se derati i sve više mi se približavati.Šta se dešava sa njim odjednom?

,,Justin nisam ni mis..."-prekinuo me je,opet..-,,ne ideš nikuda Avery.Ne možeš me ostaviti.Nikada nećeš otići od mene"-rekao je i izašao iz kuće.Šta se njemu dešava?

Nisam znala šta da radim,mislim...Ali hrana mi uvijek pomaže u razmišljanju.Treba mi čokolada hitno...Otisla sam do kuhinje,ali čokolade naravno nije bilo.U tom trenutku sam čula da je nekom došla poruka.Ja nemam svog telefona,tako da može biti samo Justinov.Vjerovatno ga je zaboravio.

Vidjela sam da je na kauču.Ispao mu je sigurno iz džepa.Nisam mogla izdržati,a da ne vidim ko mu je poslao poruku.Bio je to neki N.Morala sam pročitati.

Pisalo je:

,,Sve je završeno,Bieber.Ja sam svoje ispunio,sada mi daj malu"

Čitala sam i prijašnje poruke i ostala sam u šoku.Saznala sam da je Justin platio tom nekom N da ubije moju tetku kako bi on mogao biti sa mnom,ali ne znam zašto sada taj N hoće mene?!

Znala sam šta mi je činiti.Bježi koliko te noge nose,ovdje ne smijem ostati više ni minutu.Uzela sam samo neku jaknu,obula se i istrčala iz takozvane ,,kuće".

Bježala sam kroz mračnu šumu,ništa nisam vidjela,samo sam trčala.Nakon više pd pola sata trčanja vidjela sam svijetlo,kako sam se približavala vidjela sam ih sve više (svijetala).Shvatila sam da je to ulica i da tuda prolaze auta (nemojte misliti da sam luda,znam da ulicom prolaze auta,nego mislim na ta svijetla,da su od auta).

Stopirala sam 5 minuta i napokon je neka žena stala.Zamolila sam je da me odveze do tetkine kuće (dala sam adresu).Nakon 14-20 minuta vožnje stigli smo.Zahvalila sam joj se i izašla.

Kada sam vidjela tetkinu kuću nisam mogla ući.Nešto me odvlačilo odatle.Okrenula sam se oko sebe i vidjela svijetlo u Harryjevoj sobi.Nisam imala drugog izbore nego otići tamo.

Pokucala sam na vrata i par sekundi sačekala dok mi muška vitka figura nije otvorila vrata.Ostao je začuđen,a ja sam briznula u plač i zagrlila ga najjače što sam mogla..

Rekao mi je da sjednem i da se smirim pa tek onda da mu pričam šta je bilo.Ostao je u šoku i rekao je da će ga ubiti kada sam mu ispričala.

,,Avery ja sam mislio da ja nisam normalan,ali ovo što sam sada čuo stvarno je luđe od mene"-rekao je dok mi je brisao suze sa lica.

,,Harry..."-prekinuo me je poljupcem,prvo nisam uzvraćala,ali sam onda uzvratila.Počeo mi je skidati majicu i nositi me do kreveta.