Bilo je to napušteno,staro,obraslo travom dječije igralište.Sve je bilo puno malih svijeća,cvjeća i muzike.Nisam mogla ni pomisliti da je Justin tako dobar i romantičan.Stvarno je divan.
,,Mala,ako hoćeš možeš sjesti pa da popijemo sok"-nasmijao se.
,,Ja stvarno ne zn..."-dok sam pokušavala reći kako ne znam otkud mu ta ideja,prekinuo me je.
,,Sve se može kada se hoće"-rekao mi je te me pogledao smedjim kestenjastim očima ^_^
,,Daj Justin,ne znamo se ni jedan čitav dan,a ti mi već priredjuješ ovakva iznenadjenja"-govorila sam mu kroz pomalo sarkastičan smijeh.
,,Mala,hajde da sjednemo pojesti nešto"
Iz nekog' grmlja izašao je konobar i pružio nam jelovnik,kao u restoranu.
Šta ovde još ima od iznenadjenja hahah
Poslije večere (ako se to uopšte može nazvati večerom,jer smo se cijelo vrijeme samo gledali i pričali o bezveznim temama) krenuli smo nazad u grad da malo prošetamo,prije nego što ćemo izaći iz auta dočekala nas je grupa novinara,što je mene malo zbunjivalo,jer sa milion strana je dolazilo po milion pitanja,Justina nije ni malo dodirivalo jer je navikao na to.Čim smo ,,pobijegli" od njih,krenuli smo u šetnju parkom koji se nalazio u blizini moje kuće.
Dok smo šetali ugledala sam svoju majku kako šeta sa našim psom Deizyem.Brzo sam rekla Justinu da sjednemo na klupu,prebacila sam noge preko njega i pravili smo se da se ljubimo.Mama je prošla te smo samo čuli kako je tiho rekla:
,,Jao,moja Avery nikada neće biti ovakva,sramota!"
Na što smo se Justin i ja samo glasno nasmijali.
,,Ne mogu ja večeras ići kući,otići ću spavati kod Kate"-rekla sam Justinu.
,,Nema šanse mala,ideš kod mene,gledaćemo film"-odgovorio mi je
,,Ma daj Justin,ići ću kod Kate,bez brige"-rekla sam mu kroz smijeh
,,Mala,nemoj da se naljutim na tebe,ideš kod mene i tačka"-pomalo ljutito mi je rekao :)
Poslije dosta raspravljanja sa njim,popustila sam.Odlučila sam otići kod njega.
Nakon par minuta vožnje stali smo.Gledala sam ravno u veliko bijelu kuću oko koje su bila postavljena zlatna svijetla.
Nisam se pravila da sam puno,iznenađena,da ne izgledam kao neka sponzoruša...
,,Uđi slobodno"
Rekao mi je da sjednem na bijeli kauč i da će on doći za pet minuta.
Išao se presvući i došao je sa veeeelikom pizzom u rukama.
Na što sam se ja samo nasmijala hahaha
Par sati smo gledali filmove,te sam ja zaspala na njegovom krilu.On još dugo poslije toga nije spavao,već je gledao kako ja spavam,i dirao me po kosi.
Ujutru nas je probudilo zvono njegovog telefona.
Bio je to Scooter (njegov menadžer) koji se derao preko telefona te govorio:
,,Bieber,šta ti misliš ko si ti? Poznat si zahvaljujući meni,ne zaboravi to!!!"
,,Šta je tebi???"-govorio je Justin
,,Znaš li ti da si upravi sinoć zaboravio doći u posjetu mami"
,,Ahhhhhh,imao sam jako važnog posla"-zamuckivao je.
,,Za pola sata da si spreman,dolazim po tebe"-govorio je ljutito Scooter.
Gledala sam šta se dešava i bila sam jako zbunjena.
,,Ej,mala,izvini što sam te probudio,žao mi je :(((("-govorio mi je tužnim glasom.
,,Ma daj Juss,ne trebaš mi se izvinjavati"-rekla sam mu sa jutarnjim smiješkom na licu.
,,Ti si to mene nazvala Juss??? Mala šta se dešava sa tobom hahah,jesi dobro?"
,,Why not? Hahah"
,,Ok,ok,mala odustajem"-rekao mi je
,,Ok,hoćeš mi reći zašto me zoveš MALA?"-govorila sam mu sa zbunjujućim izrazom lica.
,,Pa zašto da ne,mala si,slatka"-prolazio je rukom kroz moju kosu
,,Pa hvala ti hah,idem ja sad'"-rekla sam mu.
,,Sačekaj,odvešću te"
Dok me je vozio kući,ni ja ni on nismo progovorili ni riječ.
,,Stani ovde"-govorila sam mu.
Dok sam izlazila iz auta,povukao me je za ruku i poljubio.Samo sam se nasmijala.
Polako sam hodala prema kući i iz garaže uzela mantil,te ga obukla,ušla sam u kuću skoro ne primjetno,penjala sam se stepenicama koje su nakon svakog mog koraka škripale.Ubrzala sam hod i otišla u sobu.
Istuširala sam se i spremila za školu.Obukla sam kratku crnu majicu,preko toga zlatni džemper,crne hlače i duboke crno-zlatne patike sa šljokicama.
Stavila sam malo pudera,maskaru i sjaj za usne.
Dok sam čekala 2 da odem u školu sjela sam na krevet uzela svoj Iphone da promjenim maskicu,dok sam mjenjala vidjela sam poruku.
Naravno bila je od Justina,pisalo je:
,,Eej mala,izvini za ono jutros,Scooter me iznervirao,vidimo se u školi"
Kada sam pročitala poruku samo sam se nasmijala i pomislila u sebi ,,Ooo daj Avery,nisi se valjda zaljubila u njegaaa,znas i sama da to nije pametno,on je poznata ličnost,svi ga vole,cijeli svijet ga zna,toliko djevojaka je ludo za njim,zašto bi se on zaljubio u tebe,ZAŠTOOO???!!!" Poslije tih riječi iznervirala sam samu sebe hahaha,i onda sam se odlučila smiriti.Otići ću u školu i porazgovarati sa njim.
Tek je pola 1,vrijeme tako sporo prolazi,ako ostanem ovde poludjet ću,moram što prije razgovarati sa njim...
*sat vremena kasnije*
Još sjedim u sobi i odbrojavam sekunde...Ne mogu više izdržati idem odmah,na putu do škole toliko toga mi je prolazilo kroz glavu,šta ako me samo iskorištava????
Par metara od škole stala sam i nisam mogla vjerovati,ispred mene je bio put od ruža,i na kraju tog' puta stajao je Justin sa bar hiljadu ruža oko sebe,krenuo je prema meni i počeo pjevati ,,As long as you love me",imala sam osjećaj da su sve sumnje pale u vodu,kako on nije ni blizu onakav kakav sam ja mislila da jeste,slava ga nije ni malo pokvarila...U sekundi sam se rasplakala,suze su same krenule,tek nakon što mi je sa obraza obrisao suze,shvatila sam da sam počela plakati haha.
Svi iz škole su nas gledali čudno i nekako zbrinjavajuće da će on ipak izabrati mene,a ne druge djevojke.To je meni davalo nekako samopouzdanje.
,,Volim te mala''-proderao se
Volim i ja tebe,ne znaš koliko,jedino što želim je da budeš pored mene,govorila sam u sebi.
,,Daj Justin,slušaju te ljudi''-tiho sam mu rekla.
,,Neka slušaju,i trebaju da čuju,ti si nešto najljepše što mi se desilo u životu,za samo 2 dana osjećao sam se kao princ,ti se učinila da se osećam tako i biću ti zahvalan do kraja života,želim te zauvijek uz sebe malena''-poslije tih njegovih riječi pustila sam par suza,nisam znala šta da mu kažem,pa sam ga samo jako zagrlila i poljubila.
Prvo su nas svi gledali u čuđenju i nakon par trenutaka svi u glas su počeli zviždati i derati se,jasno su davali do znanja da nas podržavaju :)
Rekli su nam da će nas pokrivati kod profesora,a da mi odemo negdje nasamo popričati.
,,Nema šanse,večeras je roditeljski,najbolje još da mi mama sazna da nisam bila u školi,nema šanse''-rekla sam jasno i glasno.
,,Dobro,kako želiš,mžemo se naći večeras,ako si slobodna''-rekao je,i u glasu mu se osjećalo da je ljut.
,,Može''-rekla sam mu skoro i ne pogledavši ga
,,Dolazim po tebe u 18:00h''
,,ok''-rekla sam mu i otišla.
Od ovog,svi nastavci će biti duži.Nadam se da vam se sviđa,i izvinite ako ima nekih gramatičkih grešaka :)
VOUS LISEZ
-Failed Dreams- /Anja Pejčinović/ {ZAVRŠENA} #WWC
FanfictionUvijek ću te voljeti.Zapamti to...