Zbirka pesama: Mrtva vatra

Plašim se

Plašim se, plašim se, plašim

Koliko puta moram ponoviti to?

Smrt je jedini način da se spasim

Ležem u krevet sa nadom da je gotovo

Živi sam mrtvak koji se svima smeši

Mrzim ovo groblje što nazivaju grad

Istina je da sam čovek koji najviše greši

Nekolicina ljudi dala mi je nadimak smrad

Mrzim ljude, a oni još više mrze mene

I baš zato se plašim njih, plašim se i sebe

Plašim se nevremena, plašim se sveta

Ali najviše se Ana plašim tebe

Tebe, koja si uvek bila tu uz mene

Tebe, kojoj sam provaljivao u kuću

Tebe, koja si sa mnom mrzela bezimene

Tebe, koja si jedina dala šansu ovom balavcu

Branila mi je zagrljaje 

Vikala mi da sam bludnik

I dalje sam voleo te oči sjajne

Volela je i ona mene iako sam bezdušnik

Plašim se zapravo više za njen život

Osećam se kao pesnik bez ijedne pesme

Koji na papir ne može da stavi njen kikot

Puštam je nek ide nekom starcu bogatome

Ipak je ne puštam, želim da umre sa mnom

Ali zaista se bojim te aždaje lude

Neka provede život sa beskućnikom

Jer ipak nije bolja od maloletne kurve

Vidite li zašto se plašim sebe?

Pogubljen sam u mislima svojim

Volim te Ana al' ko te jebe

Ne mogu ni sebi život da krojim

Plašim je se jer je ružna kao djavo

A djavo je najlepši andjeo nebeski

Al' on nema kao ona oko mrljavo

I sigurno nema taj glas kreštavi andjeoski

Često smrdi na zapršku i luk

I gadja me sekirom kad joj to kažem

Već mi je napravila i sakrila sanduk

A naljuti se kad je za ogradu zavežem

Volim kad su žene napunjene kao jastuk

I kad na njima mogu besramno da hrčem

Čim se bacim na nju odmah kreće jauk

Al' i dalje je volim svime samo ne srcem

Plašim se da joj ne naudim

Tom prelepom, pomalo plišanom stvorenju

Želim da se pored nje zauvek budim

Međutim nema spasa krvarenju

Dok sam joj pričao najlepše reči

Čak i tada je nesretna bila

Isekao sam je i više ne može da se zaleči

Uzeo sam joj pramen kose dok je još ko svila

Bojao sam se nje, a ja sam monstrum

Sve ove braka godine ja mislim samo na sebe

Čitav moj život je izumrli univerzum

A ja sam se najviše Ana plašio tebe

Tebe, koja me je čekala posle ponoći 

Tebe, sa kojom decenije u trenu prolete

Tebe, koja si bila uz mene iako mi nema pomoći

Tebe, koja si pored svega nosila moje dete