K'o voda u pustinji ispuštam dušu
Silueta izgubljena u lavirintu maglenom
Koža podseća me da ljudi gmižu
Za patnju imaju štit, zvono stakleno
U ustima drhti neizgovorena reč
Jezik postaje vazduh što čuje, a ćuti
Mudrost nije prepreka već lek
Što izvrnute istine pre visokih će čuti
Oštećenima glupošću zabranjen je spas
Bolesna semena sinhrono sikću sa vrata
Nikog ne dotiče što su tabula rasa
A ja sam i dalje persona non grata
CZYTASZ
Zbirka pesama: Mrtva vatra
PoezjaPesme koje sam jedva sastavila, raznih tema, u koje su utkana razna osećanja, i razni stihovi koji hteli-ne hteli moraju biti zajedno i činiti celinu.
