Ležim u sobi, zvoni telefon
Jedva se čuje taj mrtvi glas
Javlja mi da me ceo grad mrzi
Jer jedina ja volim miris krvi
Krv miriše mi na divlje jagode
A ukus mu je slatkast, fin i blag
Najveći dar majke prirode
Gusta kao jogurt, lepa kao šlag
Volim da je pijem dok napolju vlada mrak
Tada najviše greje moju zaleđenu dušu
Moglo bi popraviti i najrastureniji brak
Al' samo onima koji jedino za nju dišu
Kad je popijem tad nestaje sva laž
Vidim sivilo, tugu, siromaštvo i jad
Ono daje mom organizmu sve što mu treba
Sita čekam da sve vas stigne glad
Vidim život sa druge strane ogledala
Izgleda kao pogana, prerušena smrt
Ne sećam se prošlosti koja me je neumorno izjedala
Mislila sam da je mozak snažan, ali i više je nego krt
Krv mi daje moć da vidim tuđu tugu
Onu istinsku, bolnu, što strpljivo razara srce
Koja ljude postepeno pretvara u svog slugu
U njima sreće nije ostalo ama baš ni jedno zrnce
Vidim i sreću, osmeh pun ljubomore i mržnje
Kao šećerna bolest čeka pravi čas
Onda razara sve kao pravi diktator
Za tugu ima leka, a za sreću ne postoji spas
Sve vas gledam sa visine, jer sam bolja od svih vas
Pljujete me, al' do mene to ne može doći
Toliko ste daleko da vam ne čujem ni glas
Ostavljam vas da trunete u vašoj zaraznoj hladnoći
Za mene ste samo leševi puni bolesne krvi
Volim je, al' od vas mi ne treba ni kap
Čekam sudnji dan kad će ruka pravde da vas smrvi
A sa neba će teći krvi slap
Kupaću se u njoj dok me ne obuzme celu
Duša mora sa njom da se stopi
Od tog sočnog, senzualnog mirisa suze će da krenu
Tad ću poslednji put oči da sklopim
Taj miris elegantan obuzima me već sada
Razmišljam o tom svežem, bogatom parfemu
Ponekad bude kao more, gorka i slana
A nekad toliko podseća na savršeno isklesanu poemu
Crvene je boje, miriše na zelenu
Podseća me na miris bola što oseća trava
On je ubitačan, al' mu se ne može odoleti
Može uništiti čoveka, a ne bi zgazio ni mrava
Mokar je kao kad ujutru idete kroz rosu
Sočan, te time prikriva da ume biti zagušljiv
Lekovit, popravlja kožu, lice i kosu
Delovaće ukoliko si dovoljno strpljiv
Ponekad je kao kamilica, pa može biti i čaj
Oponaša miris vina iako mnogo je bolji
Al' kad je kao zemlja onda ga ne diraj
Jer od toga čak i djavo oboli
Raskošan, opojan, egzotičan
Kompleksan, mekaniji od svile
Dopadljiv, drugačiji, radostan
Takvu krv su čak i muze pile
Limunast, kiselkast, ali ipak nežan
Može da osvoji svakog ko mu priđe
Dubok, harmoničan i cvetan
Takvog mirisa u Andromedi nema nigde
Shvatate li sada zašto volim miris krvi?
Pijem iz pehara, dok mi je Dionis još više toči
Uzmite moju ruku inače će vas izjesti proždrljivi crvi
Neka proba svako ko želi u raj da kroči
YOU ARE READING
Zbirka pesama: Mrtva vatra
PoetryPesme koje sam jedva sastavila, raznih tema, u koje su utkana razna osećanja, i razni stihovi koji hteli-ne hteli moraju biti zajedno i činiti celinu.