Zbirka pesama: Mrtva vatra

Kostur

Iz zapuštenog groba iskopan je kostur

Više znamo o precima nego o njemu

Bio bi dobra lutka u izlogu

Ali bi nastala panika u selu

U biološkom kabinetu zarobljen k'o dinosaurus

Gde mu se deca smeju i pomeraju ruke

Neki ga liznu da provere ima li ukus

Pa upadnu u teške zdravstvene muke

Selfi sa mrtvakom je danas zaista in

I fantaziranje da je bio zgodan ma kog pola

On se urušava al' i dalje pravi se fin

I moli se da ga opet udare neka kola

Situacija je teška ali to se vešto krije

A mrtvom čoveku u prosveti otkaz su dali

Što je dokaz da se na svim frontovima gube bitke

I da za par godina u školi neće biti nikog da radi

Na deponiji je završio kostur prepun briga

Žaleći kako smrt nije ništa bolja nego život

Odjednom dodjoše čovek uprljanog lica

I pažljivo tužnog kostura stavi u svoj kamion

Posle par sati vožnje i pucanja guma

Stigoše na pijacu punu užurbanih ljudi

Razgovori izgledaju kao vešta gluma

Ali on nema više pravo o tome da sudi

Na stolu čeka da ga neko umazanog kupi

Čovek ga parfemiše i time tera muve

Dok razmišlja o svojoj budućoj kući

I da mu neko napravi nove zube

Našla se devojka očarana starim kostima

I kupiše ga bez imalo razmišljanja i muke

Beše zimski dan pa ga je ćebetom pokrila

I svoje pletene rukavice stavila mu na ruke

U domskoj sobi prijaše mu svetlo

I dečiji kikoti što kroz hodnike jure

Pomisli da je pronašao svoje mesto

Ali devojkine cimerke neprestano zure

Čim ga videše prva počela da vrišti

A druga je sa vrata pala u nesvest

Svadja u sobi nikako da se smiri

Ne zna se ko će pre da pobegne

Kosti nije jasna devojka što ide na medicinu

I uči o kostima naglas i bez srama pred njim

A njega se boji kao da je videla Godzilu

I trudi se ga izbaci iz sobe silama svim

Devojka pod pritiskom kreće da ludi

Teška srca dade Kostu svojoj drugarici 

Makar je neće više u sred noći buditi vrisci

I neće morati više da se pravda porodici

U drugoj sobi njemu zaista je super

Marihuana na stolu, lampice na zidu

Glavna je atrakcija, više nije luzer

Može sada slobodno da odmori kičmu

Dobio je novo ime, više ni ne broji 

Svaki dan je novi čovek, ima novi identitet

Kojeg nijedan klinac više ne može da slomi

Jer i posle svega on je ostao kvalitet

Gde fali mu zub cigaru sad nosi

Na glavi ima kačket, a oko vrata kajlu

U Lambordžiniju se sa devojkama vozi

Noću u klubovima, a odmara danju

U sobi punoj smeha i nepresušne drame

Uživa Kosta više nego na napuštenom groblju

Toliko je srećan da presta brojati dane

A za život ponovo dobio je volju