Postojim samo kao senka svojih reči
Ispod razgranatog, gorkog korenja
Daleko od medenog svitanja i sveta
Daleko od izbledele duše i tela
Daleko od svoje jedine pesmeTražim je u iskrenom osmehu
U neuhvatljivom, cvetnom polenu
U svakom ptičijem peru
U samouverenom zraku Sunca
U stidljivoj kapljici blažene vode
Al' ona je negde dalekoTražim je u krhkim drhtavim prstima
U skrivenom tunelu polovnih duša
U prašnjavim napuštenim kućama
U usamljenim zapuštenim grobovima
U hladnim vriscima
Al' ona je negde dalekoTražim je uzaludno u sopstvenom glasu
U zamršenim nedovršenim mislima
U žudnjama i nepresušnim željama
U bojama svih osećanja
U propadljivom telu
Al' ona je negde dalekoPitam se da l' je video neko
Možda ova suva, otpala grana
Ovo bezbrižno baštensko cveće
Ovo budno nebesko oko
Ili ovi bezbojni golubovi na trgu
Neka mi kaže neko!Pitam se da l' je uzeo neko
Možda ova brza,nepresušna reka
Ove daleke, prastare zvezde
Ove sitne, izmorene pčele
Ili ovi uvenuli suncokreti u magli
Neka mi je vrati neko!Žudim za njenim milozvučnim cvrkutom
Za vlažnim vlasima njenih grana
Za nežnim mirisom tople krvi
Za pitomim zalaskom
Žudim za njomNe mogu više da budem nebo bez oblaka
Da budem pčela bez matice
Da budem sveća bez plamena
Da budem čovek bez imena
Ne mogu više da živim bez nje
YOU ARE READING
Zbirka pesama: Mrtva vatra
PoetryPesme koje sam jedva sastavila, raznih tema, u koje su utkana razna osećanja, i razni stihovi koji hteli-ne hteli moraju biti zajedno i činiti celinu.