Zbirka pesama: Mrtva vatra

Vojvodino stara, zar te nije stid?

Oj, Vojvodino, vidim tvoje krivudave pute

Burnu istoriju iza sebe kriješ

Tvoja zelena polja sada već žute

Jer bol u srcu ti ne možeš da sakriješ

Bog se poigrao i stvorio nam nebo

Ali kako je stvorio tvoja divna polja?

Zbog lepote sada pola turista je slepo

Od tvojih ni jedna nisu bolja

Plakala si mnogo i stvorila nam more

U kojem si se dugo bespomoćno davila

Al granu sunce, smaragdne nizije se stvore

Pod zracima svetlosti tuga potpuno je isparila

Ali smeš li u ogledalo da se pogledaš

A da od srama ne propadnes u zemlju

Svoje mogućnosti moraš realno da sagledaš

Svi želimo budućnost provest' u veselju

Stid bi me izjeo da sam u tvojoj koži

Vidiš li dalje od svog nosa?

Austrougarska u elegantnim cipelama hodi

Jedino ti po neprijateljskom trnju hodas bosa

Opameti se više, misli na decu

Na lažna obećanja su se mnogo puta opekla

Odavno nisu videla sunce te se raduju mesecu

Potrudi se da im u život doneses više svetla

Iz krvi tvojih vojnika sada niče cveće

Dok iz neprijateljske korov raste brže

Dugo još kletvu sa sebe skinuti nećeš

Jer samo ovo krvoproliće iz mašte te drže

Zašto dobre ljude teraš od sebe?

A oni što te pokraše ko carevi žive

Sve oči uprte u tebe spremne da te slede

Teraš da u podne kopaju ti njive

Oprosti mi, ne volim da kudim tebe

Zemlju koja mi je život podarila

Samo se pitam pogledaš li nekad oko sebe?

Svojim postupcima ni jedan osmeh nisi mi izmamila