Reiji love story

Specijal

Dosta je vremena prošlo od kako se sve dovelo u normalu. Matijas i Pandora odrastaju polako ali sigurno. U međuvremenu sam dobila još dvoje dece. Dantea i Navtiju. Reiji i ja smo bili u Grčkoj zajedno sa mojim roditeljima, bratom i sestrom. Odakle i ime Navtija. Reiji i ja smo se dogovorili da tako nazovemo buduću ćerku. Okta je upoznala nekog dečka i često me obaveštava o svemu pismima. A Han? On nije toliko zainteresovan za veze. U glavnom sedi u svojoj sobi i čita knjige. Povremeno dođu u posetu kod nas u vili, ili odemo mi kod njih. Shu i Melaina dosta vremena provode van vile. Od kako je Shu dobio mesto kralja vampira, pretrpan je obavezama. Ali Adam, Klaus, Danijel i Persefona su konstantno tu. Persefona se od samog početka posvetila svojim sestrama, što mi je u mnogome pomoglo da se posvetim svom suprugu. Matijas i Dante su često zajedno. Matijas jako liči na oca, a Dante, on je malo drugačija priča. Ćutljiv je, i baš i ne voli ljude. Ali za Matijasa i Reijija je jako vezan. Ali, kao i svako malo dete, čim počne da plače dođe kod mene. Dosta me podseća na Reijija time što se ne odvaja od knjiga. To njegovo ćutanje me dosta podseća na Shua. Ali nadam se da će postati komunikativniji. Ali opet, to se nikad ne zna. Navtija je divna mala devojčica. Poslušna je, i ne odvaja se od Pandore i Persefone. Sve tri se igraju zajedno, i svakog dana beru cveće i prave vence. Imaju gomilu venaca koje čuvaju u kutijama.

Pandora: Mama, dođi da vidiš nove vence. - rekao je malena došavši do mene.

Ariya: Hajde da vidim. - uhvatila sam je za ruku i pošla za njom. Napolju su sedele Persefona i Navtija sa gomilom venaca oko njih.

Persefona: Strina Ariya, ovaj je za tebe. Navtija, uzmi ga i stavi tvojoj mami. - pružila je Navtiji venac. Spustila sam se i kleknula a Navtija je sitnim koracima došla do mene i stavila mi venac na glavu.

Navtija: Mama! Hahaha! - kikotala se i pružila ručice ka meni. Uzela sam je u naručje a ona me je zagrlila.

Ariya: Jel mi lepo stoji? - upitala sam devojčice.

Persefona: Prelepo ti stoji. Nego, hoćemo li na ručak, verujem da nas već svi čekaju. - ustala je i otersla latice.

Ariya: trebalo bi. Hajdemo. - krenule smo i nakon što je svaka od njih oprala ruke, sele smo da jedemo.

Reiji: Kako su moje devojčice? - upitao ih je poljubivši obe.

Pandora: Dobro smo tata. - odgovorila je, a Navtija se samo smeškala.

Reiji: jesi li dobro, draga? - upitao me je sedajući kraj mene. U zadnje vreme često sedim u sobi i čitam knjige pokrivena ćebetom. Bliži se jesen, a meni je sve hladnije. Valjda sam postala osetljivija na promene vremena nakon porođaja.

Ariya: Dobro sam. Danas mi nije hladno. - odgovorila sam i započela sa jelom.

Reiji: Han nas poziva na večeru. Da li bi želela da odemo?

Ariya: Znaš da bih vrlo rado otišla. Ali, molim te pitaj ga da li bismo mogli da provedemo i Melaininu decu. Znaš da ne mogu da ih ostavim same. Brinuću se.

Reiji: Ne brini. Kasnije ću poslati pismo.

Jeli smo u tišini i nakon toga svi otišli na brdo, na kome me je Reiji zaprosio, da gledamo kišu meteora. Bilo je tako divno. Cela porodica na okupu. Nije kao nismo konstantno na okupu, ali ovo su ti neki trenuci koji se pamte. Volim to što već imamo dosta takvih momenata. Ali dobro, biće ih još.

Dok je kiša meteora padala mad nama, spustila sam pogled na moj verenički prsten. Sa svakim novim meteorom se sijao. Koliko god vremena prošlo, uvek ću taj prsten imai blizu sebe.

Reiji: I Dalje mu se diviš? - upitao me je Reiji primetivši da gledam prsten.

Ariya: Naravno. - pridigla sam ruku u vazduh. - Pogledaj kako se lepo sija sa svakim meteorom koji proleti iznad nas.