Reiji love story

2: Znam

Yui: Oni su...
Melaina: ... Vampiri.
  Samo sam sedela i gledala. "Vampiri?! Ali vampiri ne postoje!"
Ariya: Vampiri? Vi se šalite sa mnom, zar ne? Vampiri ne postoje. Niste ozbiljne.
  Nisam verovala u to. Svi znaju da vampiri ne postoje! NE POSTOJE! Međutim, Yui je sklonila kosu sa vrata, i mogla sam jasno videti ugriz na njenom vratu. Još uvek je svež. Doduše dubok je, ali nije krvario.
Ariya: T... To je ugriz v... va... vampira?
Yui: Da. I nije ni prvi ni poslednji.
Melaina: To je tačno. Nije prijatno kada te bilo ko od njih ugrize. Veruj nam, proćićeš kroz pakao. Ali znaj da možeš da biraš.
Ariya: Šta da biram?
Melaina: Ili ćeš pobeći iz tog pakla prvom pruženom prilikom.
Yui: Ili ćeš ostati u paklu sa nekim od njih i u njemu tražiti spas.
  Slušala sam ih, ćuteći, bledo ih gledajući. U jednom trenutku se začulo kucanje na vratima.
Shu: Melaina, možeš li doći, Persefona se probudila.
  Kroz vrata se čuo muški glas.
Melaina: Naravno, dolazim za minut! Moram da idem, hajde Yui, pretpostavljam da te Ayato traži svuda. Ipak, mislim da Ariyi treba vremena da shvati sve ovo.
Ariya, u koliko ti nešto zatreba ili ako ti treba neko za razgovor, uvek možeš pozvati Yui ili mene. Idem da sredim stvar sa Persefonom. Vidimo se kasnije.
Ariya: Da... Naravno...
  Samo sam gledala u vrata. Izašle su iz sobe, a da to nisam ni primetila, ostavljajuću me samu sa svojim mislima. Vampiri? Nemoguće! Ali onaj ugriz... Da li i mene čeka isto to? Život sa vampirima koji bi zvakog trena mogli da me ubiju iz svoje želje za krvlju. Ne, moram razmišljati pozitivno. Ali kako kada sam dovedena u pakao? Kako god. Raspakovala sam se, i jedino što želim je da spavam. Ali moram da odem na večeru sa ostalima. Mada, Yui bi trebalo da dođe i sa njom da odem na večeru. Zašto imam loš osećaj u vezi ove noći. Kako god, očekivaću svašta. Ipak, oni su vampiri, zar ne?

***

  Yui je došla u moju sobu, a zatim smo otišle na večeru. Za stolom su bila sva Sakamaki braća, Melaina, još dva dečaka, i dve devojčice. Svi smo jeli, ali naravno da su deca galamila,  što je nekima izmamilo osmeh, dok su neki samo prevrtali očima. Večera je bila gotova. Ustala sam i pošla prema sobi, međutim...:
Reiji: Ariya, zar ne?
Ariya: D... Da.
Reiji: Primetio sam to da nemaš manire za stolom.
Ariya: Žao mi je.
  Samo sam pogledala u pod.
Reiji: Počevši od sutra, svaki dan ćeš dolaziti u moju sobu. Tamo ću ti držati časove ponašanja za stolom.
Ariya: U redu...
Reiji: Reiji.
Ariya: Molim?
Reiji: Zovi me Reiji.
Ariya: U redu... Reiji.

  "Jel on to meni upravo dozvolio da ga zovem po imenu?" Samo sam ga gledala iznenadjeno. Pretpostavljam da mi je faca bila jako smešna, jer se on, čini se jako hladan lik, nasmejao. Samo sam tu stajala i gledala ga. Zatim sam se setila gde sam pošla.
Ariya: I-izvinite...
Reiji: Ne persiraj mi. Zovi me po imenu. Nisam ti ga za džabe rekao.
Ariya: U svakom slučaju, izvini, moram da idem.

  Brzo sam otrčala u sobu, naslonila se na vrata i zatvorila oči. Bože šta mi se desilo?! Nikada se nisam osećala ovako. Obrazi su mi crveni, srce mi ubrzano lupa... Nešto definitivno nije u redu sa mnom. Otišla sam da se okupam, završila, obukla spavaćicu i, taman da legnem u krevet i ušuškam se, čujem kucanje na vratima.
Ariya: Ko je?
Melaina: Ja sam, Melaina. Mogu li da udjem?
Ariya: Da, naravno.
 

U sobu je ušla Melaina, a za ruku je vodila jednu malu devojčicu.
Persefona: Teta Aviya!
  Mala je, ima oko 2 godine, sigurno. Ali tako je slatko rekla moje ime. "Aviya"! Tako slatko. Mala devojčica je počela da hoda prema meni. Kada je stigla do moje noge, samo je zagrlila. Nisam mogla odoleti pa sam je uzela u naručje. Samo se smeškala i dirala mi kosu.
Ariya: Kako si slatkaaa!!😍
Melaina: To je Persefona. Shuova i moja najmladja kćerka.
Ariya: Kako je samo slatka! Pa zdravo Persefona, drago mi je da smo se upoznale.
Persefona: Teta Aviya!
Ariya: Da, ja sam Ariya. Ali me zovi "seka". Može?
  Samo je klimnula glavicom. Nisam mogla odoleti ovoj preslatkoći. Imala je majčinu kosu i očeve oči. Tako preslatka mala devojčica. Mogu sa sigurnošću reći da će biti prelepa devojka kada odraste.
Ariya: Htela si nešto, zar ne?
Melaina: Da. Primetila sam da nisi izašla kad i svi ostali. Šta ste ti i Reiji pričali?
  Nasmejala se jako lukavo. Onako kako samo ona to zna. Oči su joj zasijale.
Ariya: N-ništa...
  Samo sam osetila kako mi krv juri u obraze. Crvenim na samu pomisao na Reijija! Da li je ovo dobro ili ne? Samo sam joj okrenula ledja da ne vidi da sam crvena. Međutim, nije mi uspelo.
Persefona: Zasto si cvena, seko Aviya?
Melaina: Ozbiljno, Ariya? Zacrveniš se na pomen Reijijevog imena? Hmhm, u redu onda, bolje da ne pitam.
Ariya: On... On mi je rekao da... Da počevši od sutra imam časove ponašanja za stolom u... u njegovoj s... sobi...
Melaina: Haha, jako lepo, ali pazi se.
Ariya: I dozvolio mi je da ga zovem imenon, i da mu ne persiram...
Melaina: Hahaha! Pa to je jako lepo. Ali, ponavljam ti. Pazi se. Svašta se može desiti.
Ariya: Znam...
Melaina: Hajde Persefona, Ariya treba da se odmori, a i tebi je kasno.
  Pustila sam malu devojčicu i naručja i ona je obšetala do mame i uhvatila je za ruku.
Persefona: Vaku noc seko Aviya.
  Prišla sam joj i poljubila je u čelo.
Ariya: Laku noć Persefona. Vidimo se sutra.
  Legla sam u krevet, ušuškala se i zatvorila oči želeći da zaspim. Međutim, san mi nije dolazio na oči. Pogledala sam na sat. 03:00h. San mi je konačno došao i zaspala sam. Ali san nije bio miran kao do sad. Ovog puta bilo je drugačije. Ovog puta sam sanjala oči. Oči boje rubina. Njegove oči. Reijijeve oči.

Reiji POV

  Ne mogu spavati, sedim u sobi, u fotelji. Samo sedim i gledam u jednu tačku. Zašto ne mogu biti miran? Kad god zatvorim oči vidim to loce. Taj osmeh. Te safirno plave oči. Vidim nju. Vidim Ariyu. Zašto je morala da se pojavi. Da uništi onaj mir. Da napravi rasulo u meni. Zašto? Prebrzo se sve odvija. Mislim da ne mogu podneti to. Mislim da ne mogu podneti njenu blizinu. Ali želim je pored sebe. Želim je tu. U svakom trenutku je želim pored sebe. Želim da zauvek osećam ovaj bol u srcu koje želi da ponovo kuca. Pokušava da se oslobodo svih lanaca i katanaca kojima sam ga sprečio da kuca za bilo kim., Za bilo čim. Za bilo kojom. A ono i dalje želo da polomi te lance i kica za nju. Zašto? Zašto?! ZAŠTO?! ZAŠTO SI SE POJAVILA?! SVE JE BILO DOBRO DOK SE NISI POKAVILA! Zašto? Zašto se osećam ovako? Zašto je tu? Zašto mi je u glavi? Samo sam osetio suzu koja mi je skliznula iz desnog oka. Zatim sruga iz levog. I tako. Suza za suzom se smenjivala i jurila onu prethodnu. Zašto? Zašto se ovako osećam? Je nemam osećanja. Ne mogu se tek tako vratiti. Zašto? Neka mi neko kaže zašto. Zašto. Samo sam tiho jecao. Bol u grudima je postajala sve jača. Jednostavno je pila prejaka. Ako bude zakucalo kada je sledeći put budem video, biću siguran u jednu stvar. Biću siguran da je volim.