Reiji love story

3: Podseti me šta to beše ljubav...

Vila Sakamaki 11h ujutro

Ariya POV

  Budim se. Pogledala sam prema dnu kreveta i videla Melainu koja mi je birala stvari.
Ariya: Dobro jutro Melaina.
Melaina: Oh, dobro jutro uspavana lepotice.🙂
Ariya: Ozbiljno? Uspavana lepotica? Hahaha, daleko sam ja od toga.
Melaina: Hajde ustaj. Zar si zaboravila na časove kod Reijija?

  Jooooj! Ponovo crvenim na pomen tog imena!😶

Ariya: Uredu. Ustajem! Biće ovo naporan dan. Pretpostavljam.

***

Nakon što sam se obukla i nakon što mi je Melaina objasnila gde se nalazi Reijijeva soba, otišla sam tamo. Stižem ispred vrata sobe. Udahnem duboko da bih smirila svoje srce koje je ludački udaralo o moj grudni koš. Polako otvaram vrata.
Ulazim u sobu i vidim Reijija kako sedi u fotelji, prekrštenih nogu, zatvorenih očiju. Nije imao naočare. Prelep je i sa njima i bez njih. Zagledala sam malo bolje njegovo lice. Nešto je bilo čudno. Plakao je. I ako spava, suze su mu lile niz obraze. Primetila sam da je u krilu imao knjigu. Spustila sam pogled prema knjizi i videla sam njegov krvavi dlan. U njegovoj ruci je bilo polomljenog stakla. Na podu je bilo još. Bilo je jasno da je polomio čašu svojim stiskom. Ali zašto? Našla sam alkohol, neke zavoje i gazu. Izvadila sam staklo iz njegove ruke, isprala ranu i previla je. Dok sam ispirala ranu, mogla sam čuti tihe jecaje. Kada bi zajecao, suze bi potekle brže. Nekako sam uspela da ga prebacim u krevet. Njegovu glavu sam stavila u svoje krilo. Brisala sam mu suze. Gledala sam to prelepo lice. Sklanjala sam mu kosu sa lica. Suze su mu neprestano tekle, tako da sam imala razlog da dodirnem to nežno lice. U jednom trenutku se namrštio i otvorio oči. Probudio se. Otvorio je te prelepe snene oči. Samo je naglo ustao. Mogla sam primetiti mali naznak crvenila na njegovim obrazima kada me je ugledao.
Reiji: Zašto si ovde?

Reiji POV

  Ostao sam budan celu noć. Pio sam, što se meni nikada nije desilo. Nisam protiv alkohola, ali ga ja ne pijem. U glavnom ga koristim kao sredstvo za ispiranje rana. Ali sinoć mi je nešto puklo. Popio sam jednu čašu, zatim drugu, i tako su se nizale čaše jedna za drugom. Pio sam viski. Iskreno se čudim što mi nije pozlilo od toliko alkohola. Ipak, boca viskija od 2l nije mala stvar. A pogotovo ne za osobu koja ne pije kao ja. Zaspao sam čitajući knjigu po prvi put u čivotu. Knjige su uvek bile nešto što bi me održavalo budnim. Međutim, sinoć me je jedna od njih uspavala.
  Osećam nečije tople ruke na mojim obrazima. Namrštim se, otvaram oči sanjivo, i vidim osobu koja mi je najmanje trebala tada. Video sam Ariyu. Brisala mi je suze. Zašto je morala da bude tu sada? Zašto je morala da me vidi u ovom stanju? Mislim, izgledam užasno. Razvaljen od alkohola, bez naočara, sa jako neurednom kosom i odećom koja je jedina uspela da ostane na svom mestu nekako. U svakom slučaju, izgledam odvratno! A ona me gleda, sva crvena u obrazima. Osećam da mi krv juri u obraze te se brzo dižem u sedeći položaj da ne bi videla kako crvenim kad je vidim.
Reiji: Zašto si ovde?
Ariya: Pa... Juče si mi rekao da od danas imam časove ponašanja za stolom ovde kod tebe... Pa sam došla...
Reiji: Ah, da. Pa izgleda da danas nećemo imati časove.
Ariya: Isto bih ti savetovala.

  Samo sam pogledao u svoje ruke. Tek sada sam primetio da mi je leva ruka u zavoju. Pitam se zašto?

Ariya: Pitaš se zašto ti je ruka u zavoju, zar ne?

  Kako je znala da o tome razmišljam? Jel mi to ona čita misli ili šta?

Reiji: Da... Imaš li možda odgovor na to?
Ariya: Kada sam ušla u sobu primetila sam da ti je dlan pun stakla zarivenog u kožu. Uzela sam malo viskija, onoliko koliko je ostalo u flaši, izvadila ti staklo iz ruke, isprala ti ranu, i zavila je. Savet, nemoj kvasiti levu ruku. Sutra ti moram pregledati ranu. Staklo sam skupila sa poda i bacila.