Reiji love story

1: Vila Sakamaki

  "Ceo svoj život spremana sam za nešto...
Nešto za šta sam otkrila da nije mala stvar...Spremana sam da budem Žrtvena mlada...
Primetila sam svaki put kad bi visoki sveštenici došli po jednu od devojaka koje su živele ovde u okviru crkve vodili bi je negde...
I ona se više nikad ne bi vraćala....
Osoblje u crkvi nikad nije obraćalo previše pažnje na mene ustvari kao da sam za njih bila nevidljiva tako sam i uspela da saznam sve tajne ove crkve...
Kada je jedan od visokih sveštenika umro pre nego što su spalili sve njegove lične stvari uspela sam da ukradem njegov dnevnik i iz njega sam saznala gde odlazi svaka devojka onog dana kada je pozovu...Već sam rekla za osoblje ove crkve kao da sam bila nevidljiva možda sam zato i preživela toliko dugo ali sada sam ostala jedina u godinama za udaju i došli su po mene zato sam odlučila da ovo pismo sakrijem ovde u svojoj sobi u nadi da ću možda uspeti da spasem sledeću devojku koja ga pronađe...Nikad nisam posebno bila zainteresovana za ovaj svet i ne smeta mi što idem u svoju sigurnu smrt ali ne bih volela da život izgube oni koji ga zaista vole možda sam zato imala potrebu da ovo napišem...

Melaina"

  Sedim u sodi i po ko zna koji put čitam ovo pismo.Pronašla sam ovo pismo ispod kreveta u mojoj sobi još pre mesec dana. Melaina. Poznato mi je to ime, samo ne mogu da se setim odakle? Kako god, moram da se spakujem. Za manje od 2 sata polazim i napuštam ovo mesto. Ovo pismo je dosta staro. Ali to ime. Melaina. Zašto ne mogu da se setim odakle mi je poznato! Ma nema veze, setiću se već. Pitate se gde idem, zar ne? Idem u vilu Sakamaki. Nije mi sve jedno, ali moram da idem. Tako su rekli visoki sveštenici. Iskreno, ne želim da odem. Ovde imam dosta drugarica, ne želim da se oprostim sa njima. Istini za volju, dosta mojih drugarica je već otišlo negde, pretpostavljam u vilu Sakamaki, i nisu se vratile. Pitam se da li ću se ja vratiti?

Vila Sakamaki 17h

Reiji: Yui-čan, da li znaš gde je Ayato kojim slučajem?
Yui: Reiji-kun, preplašio si me. Ayato je u svojoj sobi, mogu ga pozvati ako želiš.
Reiji: Bolje ti nego ja, idi i reci mu da siđe u dnevni boravak.
Yui: U redu Reiji-kun.
Reiji: Kanato, pozovi Laita da siđe u dnevni boravak.
Kanato: Zašto ja, zar ne može Ayato da ga pozove?
Reiji: Kanato ne razpravljaj se nego idi i pozovi Laita. U ostalom, ako bude otišao Ayato, to će trajati predugo.
Kanato: Oh, u redu. Ali, kunem ti se, ovo je poslednji put da ga ja zovem. Sledećeg puta ićićeš sam. Naravno da će ići sam, zar ne Tedi?
Reiji: Ne mogu da verujem. Ovaj mali psihopata će mi doći glave.
Shu: Šta se desilo, kakva je ovo buka?
Reiji: Trebalo bi da svi budu na okupu.
Melaina: Reiji-kun, šta se dešava? U ostalom, mislim da znam, ne moraš mi reći.
Reiji: Drago mi je da makar jedna osoba ovde ne zapitkuje povodom ovog sastanka.
Subaru: Šta se ovde dešava, zar nikada ne može da bude tišina? Čujete se čak u ružičnjaku.
Reiji: Smiri se Subaru, ti si onaj koji galami.
Subaru: Ma nemoj?
Ayato: O ućutite više! Čovek nemože da spava od vas!
Reiji: Ayato, ti nisi čovek, ti si vampir.
Ayato: A da, hvala ti što mi sipaš so na ranu.
Reiji: Dosta izmotavanja, sada kada smo svi na okupu, mogu da počnem sa objašnjavanjem zašto je sastanak sazvan. Za sat vremena treba da dođe jedan "gost".
Melania: O bože, znala sam.
Reiji: Drago mi je da znaš o čemu se radi Melaina. Kao što pretpostavljate, nova žrtvena mlada dolazi večeras u 18h. Još jedno obaveštenje. Niko, ali niko ne sme da je dirne večeras. Kanato, ti pogotovo ne smeš da joj se približiš.
Kanato: Ali zašto?
Reiji: ZATO ŠTO SVI ZNAMO KAKO SU PROŠLE PRETHODNE DEVOJKE KOJE SI TI UZIMAO! Moram da se smirim. Sastanak je gotov, idite gde želite.
Yui: Jadan Reiji-kun, uvek se iznervira zbog Kanata.
Ayato: Mani ih se, nisu normalni.

Vila Sakamaki 18h

  Stižem pred ogromnu kapiju. Dvorište je prelepo, puno je ruža, belih. Ruže su moje omiljeno cveće, ali crvene su najlepše. Šetam stazicom kroz dvorište. Stižem do velikih drvenih vrata. Pokucam, niko ne odgovara, ali se vrata ipak otvaraju. Sama od sebe. Ulazim unutra...

- Dobrodošla u vilu Sakamaki.
Ariya: Hvala, ali ko ste Vi?
Reiji: Naizad neka kulturna devojka. Hvala bogu.
Shu: Pa pretpostavljam da se moram prvi pretstaviti. Ja sam najstariji brat, Shu Sakamaki.
Reiji: Ja sam drugi brat, Reiji Sakamaki.
Ayato: Ja sam treći brat, Ayato Sakamaki, i bolje mi ne prilazi, ja imam svoju devojku.
Kanato: Ja sam četvrti brat Kanato Sakamaki, hoćeš li da se igramo?
Laito: Ja sam peti brat Laito Sakamaki. Mogu li da te okusim?
Subaru: Ja sam šesti brat Subaru Sakamaki, bolje me ne nerviraj, neće se završiti dobro po tebe.
Reiji: Sada kada znaš ko smo mi, mogla bi i ti da se pretstaviš.
Ariya: Ja sam Ariya Todoroki.
Melaina: Ariya Todoroki?! Ariya, da li si to stvarno ti?!
Ariya: M... Melaina?! D... Da li si to ti?
Melaina: Ariya, koliko si mi samo nedostajala. Deset godina je prošlo... Ne mogu da verujem da te vidim ovde. Ali zašto tebe da pošalju. Zar si jedina u godinama za udaju tamo.
Ariya: I ti si meni nedostajala Melaina. Da, ja sam jedina koja je u godinama za udaju, sve ostale su godinu ili dve mlađe od mene. Bože, još uvek se sećam kako si nam pričala priče. Bila si nam svima kao starija sestra. Da znaš samo koliko smo plakale kada si otišla.
Melania: O veruj mi, i meni je jako teško palo što smo se rastale tada.
Shu: Vas dve se znate?
Melaina: Da, bila mi je omiljena devojčica tamo. Uvek sam joj pevala uspavanke kada bi mi tražila. Tako mi je drago da te vidim Ariya, ne znaš koliko sam srećna. Ali i zabrinuta jer si ovde. Moraćemo da pričamo nasamo. Doduše, i Yui će poći sa nama. Hajde, pokazaću ti tvoju sobu.
Shu: Melaina, idem da vidim da li Persefona još uvek spava. Ako je budna, pozvaću te.
Melaina: U redu.

  U Ariyinoj sobi

Ariya: Dakle, šta je to o čemu ste htele da pričamo?
Melaina: Došla si ovde, i ne znaš ko su oni, ali nemoj da ih nerviraš. Najozbiljnije ti govorim, ne nerviraj ih, neće se završiti dobro po tebe.
Ariya: Ali, Melaina, ja znam zašto sam ovde.
Melaina: Kako?!
Ariya: Pronašla sam ovo.
  Izvadila sam iz kofera pismo koje sam našla pod krevetom. Dala sam ga Melaini.  Uzela ga je, pročitala ga, a nakon toga me pogledala jako začuđeno.
Melaina: Gde si našla ovo pismo?
Ariya : Pod krevetom u sobi. U crkvi. Pre mesec dana. Probudila sam se, ustala iz kreveta, kao i svakog dana. Ali tada sam videla deo papira pod krevetom. Uzela sam ga i, tek tada, shvatila da to nije tek neki papir, već pismo.
  Bilo joj je čudno, videlo se to. Ali, ipak. Šta su oni momci u opšte?
Ariya: Melaina, moram da te pitam. Ko su oni momci?
Melaina: Shu je moj muž. Imamo četvoro dece. A Persefona je najmlađa. A ostali su njegova braća. Ayato je Yuin muž.
Ariya: To je jako lepo. Ali, ja sam mislila na to šta su. Sigurna sam da nisu samo obični ljudi.
Yui: I nisu.
Ariya: Yui, pobogu, od kada te nisam videla. Prepala si me, samo da znaš.
Yui: Pretpostavljam da jesam. Ali vratimo se na temu. Oni i nisu obični ljudi.
Ariya: To sam shvatila, ali šta su onda? Šta su ako nisu ljudi?
Yui: Oni su...
Melaina: Vampiri.