Reiji love story

9: Ovo je loše

Ariya POV

Zadnja dva dana provodim u njegovoj sobi. Rana je, naravno, zarasla. Ali još uvek ima malo krvi. Čak je i vampirima teško da vrate količinu krvi nakon onolikog gubitka iste. Sedela sam na ivici kreveta i hranila ga. Supa je bila dobra za njega. I dalje je bio bleđi nego inače.

Reiji: Zamislila si se.

Rekao je to tiho, položivši svoju ruku na moju.-Šta se dogodilo? Zašto si se tako zamislila?

Ariya: Ma ništa. Sasvim nebitna stvar.

Pridigao se u sedeći položaj i zagrlio me sa leđa, položivši svoju glavu na moje rame.

Reiji: Meni nije izgledalo kao ništa.

Ariya: Stvarno nije ništa bitno. Rekla sam i pomilovala ga po obrazu.

Reiji: Zašto kriješ stvari od mene?

Bio je uporan, i nije hteo da me pusti na miru dok mu ne kažem.

Ariya: Pokušavam da se setim šta mi se desilo a sam se probudila u sobi. Sećanje mi je mutno. Sećam se da sam videla mutno obličje muškarca na vratima svoje sobe kod braće Mukami. Nakon toga mi je sve crno.

Reiji: To sam bio ja. Ja sam bio na vratima kada ti je onaj gad pio krv.

Primetilo se gađenje i mržnja u glasu. Stvarno ih toliko mrze?

Ariya: Pa drago mi je što si mi rekao. Sada ne moram razbijati glavu razmišljajući o tome ko je stajao na vratima. Idem da odnesem ovo dole- rekla sam, ustala sa kreveta i krenula ka vratima.

Izašla sam iz sobe i otišla u kuhinju. Oprala sam suđe, popila čašu vode te i nju oprala i natočila još jednu da odnesem Reijiju. U kuhinju je ušla Melaina.

Melaina: Kako si?- upitala me je zabrinuto.

Ariya: Dobro sam. Hvala na pitanju.

Melaina: To je za njega?-upitala je pogledavši u čašu.

Ariya: Da. Trebalo bi da popije malo vode. Jedva je i supu pojeo-kažem zabrinuto.

Melaina: Nemoj se brinuti. Biće on bolje. Ima tebe da brineš o njemu.

Blago sam se nasmejala i zacrvenela.

Ariya: U pravu si. Ima mene. Hvala ti, ovo mi je podiglo raspoloženje. Vidimo se kasnije-rekla sam i krenula nazad ka njegovoj sobi. Skrenula sam za ugao i videla Subarua kako izlazi iz svoje sobe.

Ariya: Oh, Subaru-kun?

Subaru: Ariya-čan? Kako si?-upitao je malo zabrinutim tonom.

Ariya: Dobro sam. Hvala na pitanju.

Subaru: Kako je Reiji? Jel bolje?

Ariya: Bolje je. Idem da mu odnesem malo vode.

Subaru: Pa onda te neću zadržavati. Vidimo se kasnije.

Otišao je svojim putem, a ja sam nastavila ka Reijijevoj sobi. Stigavši do vrata sobe, pokucala sam. Nakon odobravanja sam ušla i zatekla ga kako čita knjigu.

Ariya: Koliko god ti bilo loše, nikada nećeš biti dovoljno loše da ne možeš čitati knjigu-rekla sam i nasmejala se.

Reiji: Knjige su mi uvek bili najbolji prijatelji- rakao je, podigavši pogled sa knjige i pogledao me sa osmehom na izmorenom licu.

Ariya: Donela sam ti vode. Izvoli-prižila sam mu čašu, koju je jedva držao u ruci. Popio je malo vode i hteo je ostaviti čašu na noćnom stočiću. Pružila sam ruku kako bih uhvatila čašu kako ne bi pala, no ipak je završila na podu, razbijena u milion komadića. Odmah sam se spustila na pod i počela skupljati staklo. Uhvativši jedan od komadića, odmah sam ga ispustila nazad na pod. Na njega je kanulo malo krvi. Pogledala sam svoj prst, posekla sam se.

Reiji POV

Gledao sam je kaoo skuplja komadiće stakla, nemajući snage ni da ruku podignem. U trenutku je ispustila komadić stakla kojibje upravo podigla. Sobom se proširio miris onoga što nije smelo mirisati u mojoj sobi dok sam u ovom stanju. Osetio sam misris krvi. Znao sam. Ariya se posekla. Odupirao sam se nagloj žeđi, ali nisam imao dovoljno snage, a i falilo mi je krvi. Kontrolisao sam se koliko sam mogao, ali niti kontrole su polako počele da se kidaju. Nisam se više mogao odupirati.

Reiji: Ariya, beži. Požuri.

Ariya: Ali zašto?

Reiji: Samo beži!

Ariya: Ne, neću. Reci mi zašto?

Reiji: Prekasno...

Ustao sam i brzim pokretom aborio Ariyu na krevet. Približio sam se njenom vratu.

Reiji: Ne... Ovo nije u redu...- pokušavao sam da povratim kontrolu nad svojim umom i obuzbam zvoju žeđ. Ali sve se srušilo u trenutku kada sam čuo njen glas kako govori kraj mog uha.

Ariya: Ne ustručavaj se. Ako je to ono što ti je potrebno, uzmi koliko god želiš.

Reiji: Ne - sklonio sam se sa nje i seo na krevet.-Povredio bih te.

Ariya: Reiji. Ja sam tvoja žrtvena mlada. Ako ti treba moja krv, uzmi je. Samo nemoj patiti i brinuti za mene.

Reiji: Ali, Ariya, ja brinem za tebe. Ne želim da ti se išta dogodi.

Ariya: Nemoj da brineš. Sve dok si ti onaj koji mi nanosi bol, nije me briga i da umrem.

Gledao sam je, ne verujući svojim ušima. Prišla mi je, sklonila kosu sa vata i zagrlila me, a moje su usne bile mnaslonjene na njen vrat.

Ariya: U redu je. Samo ako si ti zadovoljan, i ja sam.

Polako sam razdvojio usne i naslonio očnjake na njen vrat. Bojao sam se toga da ću izgubiti kontrolu, ali kada je počela da mi mrsi kosu, nisam mogao odoleti iskušenju. Zario sam očnjake i njen nežan vrat, uživajući u njenim dodirima dok mi se njena topla krv slivala niz grlo. Položio sam je na krevet ne prekidajući ništa. Njeni su pokreti ruku počeli da se usporavaju, i prekinuo sam.

Ariya: Šta nije u redu?

Reiji: Dista je za sada. Možda za koji dan ponovo. Sad bi trebalo da se odmorimo.

Ariya: Kako ti kažeš.

Legli smo i utonuli u snove. Zaspao sam sa osmehom na usnama, jer konačno ne moram da strepim od toga da li ću u sred noći osetiti žeđ. Konačno spavam mirno. U zagrljaju voljene žene.

____________________________________

Evo mene opet! U dosta kraćem roku. Prvo, nadam se da će vam se svideti ovo poglavlje. A drugo, uskoro se bliži kraj ove knjige. Nadam se da ste uzbuđeni i da jedva čekate da vidite šta će se desiti na kraju, koliko i ja jer ću sve to napisati. Najiskrenije se nadam da vam se svidelo ovo poglavlje. I vidimo se u sledećem.

Volim vas❤️

Vote/com