Reiji love story

10: DA!

Ariya POV

Budim se u svojoj sobi. Odem do toaletnog stola i pogledam se u ogledalu. Na stolu sam imala svoju sliku. Pogledam u sliku, pa u ogledalo. Propala sam. Izgledam kao duh. Bleda sam. Oči su mi izgubile onaj sjaj koji su nekada imale. Sada su safiri u mraku, prekriveni prašinom. Bez ikakvog svetla koji bi ih mogao obasjati. Znam zbog koga sam propala. Ali mi nije žao. Reiji je dobro. Oporavio se napokon. Otišla sam do ormara i pretraživala šta da obučem. Naišla sam na jednu haljinu koju nikada nisam obukla. Bila je prelepa ali previše svečana. Rešila sam da je ne oblačim i tražila neku drugu. U sobu su tada ušle Melaina i Yui.

Ariya: Zdravo- rekla sam i nastavila da tražim haljinu.

Yui: Obuci ovo- rekla je i uzela baš onu haljinu koju nisam želela obući.

Ariya: Ma ne. Previše je svečana.- rekla sam i pogledala u stranu.

Melaina: Pogledaj kalendar dušo. Zar danas nije tvoj dan? Dan koji se dešava samo jednom u godinu dana?- rekla je sa blagim osmehom. Okrenula sam glavu i pogledala na kalendar na stolu. Danas je 1. septembar. Moj rođendan. Kako sam li to smetnula sa uma?

Yui: Hajde sada, obuci ovu haljinu- rekla je, dala mi haljinu, ugurala me u kupatilo i zatvorila vrata za sobom.

Yui: I ne izlazi dok se ne obučeš- doviknula je i sela na krevet.

Obukla sam tu haljinu. Bula je tamno plava. Sa zlatnim šarama i otvorom u obliku srca. Cipelice i šnala su bile istih boja kao i haljina. Kada sam se obukla, izašla sam u sobu. Melaina i Yui su me gledale razjapljenih usta.

Yui: Ariya, prelepa si - rekla je, ustala sa kreveta i počela kružiti oko mene.

Melaina: U pravu si sestro. Stvarno je prelepa - dodala je. Gledala sam ih, slušala ih rumenih obraza od tolike hvale. Bilo mi je prijatno slušati te reči divljenja, ali nešto kao da je falilo. Melaina mi je prišla i stala iza mene.

Melaina: Hajde. Slavljenik uvek izlazi prvi. - rekla je i gurnula me ka vratima.

Ariya: Nije tako bilo od kada si ti otišla - uzvratila sam joj s tugom u očima.

Melaina: Pa sada sam ponovo tu. Zanemari vreme kada me nije bilo. Sada sam tu. I nadam se da će tako ostati. - rekla je, stala ispred mene i rukok mi podigla glavu na gore.

Ariya: Da. Sada si tu. I to se nikada neće promeniti - odgovorim joj i nasmejem se.

Melaina: Nadam se da neće - rekla je sa malim osmehom na usnama.

Krenule smo na doručak, šetajući jedna kraj druge u tišini. Došle smo u trpezariju i zauzele mesta. Neko je falio. A taj neko je bio Reiji.

Ariya: Da li je neko video Reijija? - upitam i bacim letimičan pogled na prisutne.

Reiji: Evo me - oglasio se iza mene.

Ariya: Gde si bio? - upitam ga kada je seo na mesto. Ignorisao je moje pitanje, a na licu je imao uobičajen ozbiljan izraz.

Ariya: Reiji. Hoćeš li mi odgovoriti ili ne?

I dalje je ćutao. Nisam više pokušavala. Nisam imala snage. Osećala sam se umorno. Kao da mi je sva energija isčezla. Nastavila sam sa obrokom, okupirana mislima. Zašto me ignoriše? Nije mi odgovorio na pitanje. Čak mi nije rekao ni dobro jutro kao po običaju. Oči su mu tamne iz nekog razloga. Ne sijaju. Zabrinut je. Brinem se za njega. Samo želim da znam u čemu je problem. U trenutku sam osetila mučninu. Ustala sam sa stola i potrčala ka kupatilu.

Melaina: Ariya?!- povikala je i potrčala za knom. Ušla sam u kupatilo, pala na kolena i nadvila se nad šolju. Istog trena sve je napustilo moj stomak, ostavljajući gorčinu za sobom.