Reiji love story

5: Krv jednog anđela

Ariya POV

  Otvaram snene oči, a pored sebe vidim najlepši prizor. Reiji koji spava pored mene, grleći me. Moja desna ruka bila je u njegovoj svilenoj kosi. Spavao je tako spokojno. Kao malo dete koje se oseća sigurno u majčinom zagrljaju. Smeškao se u snu. Šta li je sanjao? No, ako bude hteo, rećiće mi. Milovala sam ga po kosi prisećajući se šta je sinoć rekao. Njegove oči, sijale su tako iskrenim sjajem. Njegove usne su tako nežne i mekane. Imam želju da ga poljubim i da taj poljubac nikada ne prestane. Gledala sam ga tako, usnulog, spokojnog, bez trunke ikakve brige na licu. Okrenuo se na ledja i dalje državši svoju desnu ruku oko mog struka, budivši u meni tako siguran osećaj. Naslonila sam glavu na njegove grudi. Nisam mogla čuti otkucaje njegovog srca, jer, nije ga imao. Makar ne stvarno, ali to ne znači da nije posedovao osećanja. Slušala sam kako je udisao vazduh i izdisao isti. To me je smirivalo. Ponovo sam osetila blagi umor, a želja da ponovo zaspim na njegovim grudima bila je sve veća. Odjednom, osetila sam milovanje mone kose i njegov tihi, ali ipak dovoljno glasan smeh. Pridigla sam se dovoljno da okrenem glavu prema njemu i vidim njegov iskričavi pogled, pun topline.

Reiji: Dobro jutro, lepotice. Ne može se reći da si uspavana, probudila si se pre mene.
Ariya: Dobro jutro, Reiji-kun

  Osmeh mi je zaigrao na licu. Osetila sam kako mi krv juri u obraze. Zarumenela sam se. Okrenula sam glavu na suprotnu stranu, ne želeći da on vidi to crvenilo na mom licu.

Reiji: Hej, pa šta je bilo? Nije valjda da se stidiš toga da te vidim kako si zacrvenela?
Ariya: ...
Reiji: U redu je. To rumenilo ti prelepo stoji. Boja ruže.

  Samo sam ostala tako okrenuta suprotno od njega, dok me je on mazio po kosi. Htela sam da ovo traje zauvek.

Reiji POV

  Ležala je tako, glave okrenute suprotno od mene. Zašto mi ne da da je vidim kada se zarumeni? No, kako god. Ali mi ipak nije jasno. Zar je to nešto sramotno, kada vidiš da devojka zacrveni? Meni je, iskreno, to jako lepo. Retko kome to rumenilo lepo stoji.

Reiji: Jesi li bila na doručku?
Ariya: Ne.
Reiji: Zašto?
Ariya: Jer nisam zelela da te budim. Bio si tako sladak dok si spavao da bi mi bilo žao da sam te probudila. U ostalom, popila sam dva soka od brusnice, za koji si ti rekao da je od borovnice.
Reiji: Sledećeg puta me samo probudi, važi?
Ariya: U redu.

  Legli smo nazad u krevet. Ovoga puta, ja sam spavao na njenim grudima, slušajući otkucaje njenog srca. Smirivali su me. Navodili me da se osećam bezbedno i da razmišljam o osećanjima za koja sam mislio da sam zauvek izgubio. Srce koje nije kucalo, već je postojalo tu kao potsetnik da je moglo kucati nekada davno, ali nije. Sada imam priliku da slušam ovo umirujuće otkucavanje ljudskog srca, koje se meni činilo tako nestvarnim i tako stranim. Zatvorio sam oči i uživao. Osetio sam baršunastu kožu na usnama. Ariya ke stavila svoju ruku na moje usne, tako što je ciljala da vena bude na mojim usnama da bih osetio puls njene krvi. Odupirao sam se svom prirodnom nagonu za krvlju. Nije htela odustati.

Ariya: Ne ustručavaj se Reiji. Rekla sam ti, možeš uzeti kad hoćeš, i koliko god želiš moju krv.

  Nisam joj mogao reći ne. Zario sam očnjake u njenu ruku, i počeo piti tu slasnu krv anđela.

  Ta devojka je zaista drugačija od svih do sada. Za razliku od njih, ona nudi svoju krv, ne beži. Ali shvatam da ne smem da se zanesem i popijem joj više krvi nego što je potrebno. Ali postoji problem. Njene krvi nikad nije dovoljno.

Timeskip

  Ležali smo u krevetu. Njena glava na mojim grudima. Mazio sam je po glavi. Mrsio sam joj kosu, prinodio pramenove mom licu i misrisao ke. Prelep miris ruže mi je ulazio u nosnice i obuzimao svojom lepotom. Ariya je zaspala, povovo. Stoga sam rešio da spavam i ja. Ponovo me je obuzeo onaj isti san od malopre. O našem zajedničkom životu. O deci. O večnosti provedenoj sa njom. Mojim anđelom.

Vila Mukami 23h

- Ponovo imaju novu devojku. Ali ja želim Yui!
- Ruki, nemoj da se zavaravaš. I da je otmemo, ponovo će je vratiti.
Ruki: Kou, stvarno?! Da li postoji i jedan dan da si ti na mojoj strani? DA LI POSTOJI I JEDAN JEBENI DAN DA SI NA MOJOJ STRANI?! Oprosti zbog izraza.
Kou: U redu je Ruki. Ali razmisli. Sa svakom devojkom je bilo isto. Nikada nećemo pronaći našu Evu. Zaboravi.
- A šta... ako bi smo... probali...? Još jednom?
Ruki: Azusa, zaboravi. Kou je u pravu. Svaku su vratili. Vratiće i ovu.
Azusa: Ja sam... mislio na... Yui...
Ruki: Razumem te u potpunosti veruj mi. Yui jeste bila jedna od retkih koja je ostala ovde duže od bilo koje devojke. Ali Ayato je bio zaista odlučan da je vrati. Isto je bilo i sa Melainom. Doduše, Melaina znatno kraće od svih. Prokleti Shu. Morao je da dođe po nju!
- Ne spominji ga.
Ruki: Yuma! Prepao si me! Nisam znao da si tu.
Yuma: Nebitno. Napuštam vas sada. Videćete me uskoro. Ne znam koliko će mi trebati da se vratim.
Azusa: Ali... Gde ideš?
Yuma: Nebitno.

Vila Mukami 03h

Ariya POV

  Probudila sam se. Napolju je još uvek bila noć. Bilo mi je toplo. Ali nije to bila ta toplota koju mi je pružao Reijijec zagrljaj. Bila sam ušiškana u krevetu. Ali ne svom. Ne Reijijevom. Ovo ke bio drugi krevet. U drugoj sobi. U drugoj kući. U tom trenutku u sobu je ušao muškarac koji je jako ličio na Reijija. Ali nije imao naočare. Niti rubin crvene oči. Njegove oči bile su plave. Kosa skoro osta. Imao je drugačiju odeću. A oko vrata je imao nešto jako čudno. Neka vrsta ogrlice, ali se nije moglo tako nazvati. Neka bude čoker. Jer ja stvarno ne znam kako nazvati tu stvar.

Ruki: Probudila si se?
Ariya: Ko si ti?

  Tiho sam upitala čoveka ispred mene.

Ruki: Moje ime je Ruki Mukami. Imam još trojicu braće. Njih češ upoznati sutra.
Ariya: Oh, u redu.
Ruki: Kako se ti zoveš?

  Upitao je nežnim glasom. Taj glas je bio nestvarno nežan za jednog muškarca. Ali ipak, Reiji je najnežnija osoba koju znam, ili sam ke barem znala, do sada. Ovaj tip, Ruki Mukami, izgleda jako, jako čudno.

Ariya: Zovem se Ariya Todoroki.
Ruki: Ariya? To je jako lepo ime. E pa, Ariya, nisi došla ovde da bi se odmarala ili da bi bila žrtvena mlada kao što si kod Sakamakijevih. Ovde si kao Eva. A to ne možeš biti samo tako što ćeš biti ovde. Već ćeš nam davati svoju krv koliko god mi to budemo hteli i kad god budemo tražili. I to BEZ opiranja

  Ovo je užasno. Ovaj čovek, vampir, bolje rečeno, se odjednom iz nežnog i dobrog bića pretvorio u čudovište željno ljudske krvi koke će sve uraditi da je dobije. Zašto sam upala u ove probleme? Odjednom, osetila sam kako mi je zario očnjake u vrat. Samo me je pogledao nakon jednog gutljaja moje krvi. Te reči su mi odzvanjale u glavi kao neki eho koji se ne može osloboditi.

Ruki: Ti poseduješ krv jednog anđela.

Te su reči bile poslednje što sam čula, pre nego sam se onesvestila.