Reiji love story

12: Ostvarenje sna

Dan je za danom prolazio, moj stomak je postajao sve veći, a mučnine su vremenom prošle. Devet je meseci prošlo, a Reiji se svakim danom sve više brine. Danas je bio poprilično uzrujan.

Ariya: Šta ti je Reiji? Uzrujan si. Nešto se desilo? - upitala sam ga, čitajući knjigu.

Reiji: Nisam uzrujan. Nervozan sam. I ništa se nije desilo. Makar ne još. - zakikotali sam se i odložila knjigu a onda ga pogledala.

Ariya: A zašto si tako nervozan?

Reiji: Kako zašto? Pa uskoro ćeš se poroditi a ja se brinem da li će sve biti u redu. I pored toga se konstantno pitam hoću li biti dobar otac... - ustala sam iz fotelje i prišla mu. Zagrlila sam ga oko struka jednom rukom, dok sam drugom milovala stomak.

Ariya: Slušaj me. Nemoj da se brineš. Sve će proći u najboljem redu. A ti ćeš biti završen tata. - rekla sam i ostavila poljubac na njegovom obrazu. Osmehnuo se i pomilovao mi kosu.

Ariya: Hajde sada. Idemo na ručak. Svi su već dole.

Otišli smo na ručak, i svi su odmah pitali kako sam. To je postala rutina u zadnjih devet meseci. Danas smo se svi poprilično raspričali. Persefona se sve vreme motala oko mene i mazila moj dobrano narasli stomak. Adam je ponovo doneo ruže i stavio ih u vazu na stolu u dnevnoj sobi, a onda je seo kraj mene.

Adam: Teta Ariya, kako si danas? - upitao je iz sladak osmeh.

Ariya: Hvala na pitanju Adame, Dobro sam. Nadam se da si i ti dobro. - rekla sam i pomilovala ga glavi.

Adam: Ja sam odlično. Jedva čekam da se porodiš. Ako bude bilo malo sreće da bude žensko, onda bi Persefona imala društvo sa kojim bi mogla da se igra princeza.

Persefona: Bato, zar ti ne voliš da budeš princ?

Adam: Volim seko. Ali treba ti princeza sa kojom bi mogla da se igraš čajanki. A imaš mnogo igračaka koje ćeš moći da deliš sa njom. - rekao je uz osmeh. Setila sam se svog brata. Žao mi je što mi nismo imali ovakve trenutke. Bili smo odvojeni skoro ceo život, a ja nisam ni znala za njega. Posmatrala sam Adama i Persefona kako se igraju, a onda su došla još dva dečaka. Bili su to Danijel i Klaus. Nosili su dva venca od cveća, a za njima je ušla i Melaina. Danijel mi je prišao i stavio jedan od venaca na glavu, a drugi venac je Klaus stavio Persefoni.

Ariya: Kako prelepi venci. - rekla sam oduševljeno.

Melaina: Zar ne? Sami su ih ispleli. Želeli su da ti daju poklon pošto ćeš uskoro postati mama. - rekla je uz kikot, posmatrajući svo četvoro kako se igraju.

Ariya: Pa, hvala im. Venci su prelepi. A ti si prelepo vaspitača ovu divnu decu. Samo se nadam da ću i ja biti dobra mama kao ti.

Melaina: Bićeš divna mama. Zato nemoj da se brineš. - rekla je uz ohrabrujući osmeh na usnama. Uzvratila sam osmeh, a onda me je bol u stomaku presekao. Bol je postajao sve jači, a disanje mi se ubrzalo.

Melaina: Jesi li dobro? - promenila je izraz lica uspaničeno i uhvatila me za ruku.

Ariya: Mislim da je počelo... - zadihani sam pričala.

Melaina: I ja bih rekla. Hajde, idemo u tvoju sobu. - rekla je i pomogla mi da ustanem.

Melaina: Deco vi ostanite ovde, ili izađete napolje. - rekla je, oni su klimnuli glavom i krenuli napolje. Melaina me je sve vreme držala za ruku dok smo se pele uz stepenice. U jednom trenutku, Yui se našla kraj mene.

Yui: Jel počelo? - pitala je zabrinuto.

Melaina: Jeste. Brzo spremi sve potrebno i donesi u njenu sobu.