BATLEROVI (završena)

11. poglavlje

Rita je sišla na doručak kao što je to činila i svakog jutra. Trudila se da izgleda smireno dok ju je ono što je učinila iznutra izjedalo kao izgladneli crv. Nije se kajala zbog noći provedene sa Lijamom. Smatrala je da ima prava na to posle svih Kitovih neverstava koje je progutala i pokušala da zaboravi. Opraštala mu je avanture jednu za drugom verujući kako je svaka od njih poslednja, ali Kit nije nameravao da se zaustavi, a njoj je trebalo i previše vremena da to shvati.
Sinoć mu je uzvratila istom merom i osetila se iznenađujuće dobro. Ali nije samo osveta bila slatka. Lijamovi poljupci i dodiri bili su još slađi, a ona se osećala nelagodno svesna koliko su joj se dopali. Sela je za sto trudeći se da odagna sećanja na prošlu noć. Nenaviknuta da bilo šta krije, imala je utisak da joj na čelu piše ono što je uradila, ali, srećom, niko nije obraćao pažnju na nju. Meril je delovala zamišljano i zabrinuto dok joj se duboka bora usecala između obrva. Kodi je naprosto bio Kodi. Sa blagotelećim izrazom lica smeškao se i kuckao nešto na svom telefonu. Pored njega sedeo je Kit. Čitao je novine i delovao kao da nema ni jednu brigu u životu. To ju je načisto razbesnelo. Poželela je da mu zabije viljušku u vrat, ali se umesto toga suzdržala i drhtavim rukom uzela svoju šolju kafe. Pila je kafu i glumila tihu i uzdržanu suprugu dok joj je gore u sobi telefon poskakivao primajući sve pozive i poruke koje joj je Lijam uputio.

                           ***

Kinkejd se pojavio u svojoj kancelariji standarno narogušen. Njegova sekretarica, još uvek potrešena od jučerašnjih događaja, pozdravila ga je kratko i tiho. Donela mu je kafu i poštu, prenela poruke i podsetila na zakazane sastanke, pa se brže bolje vratila za svoj sto.
Trudio se da se koncentriše na posao. Mislio je da će mu obaveze i dnevna rutina pomoći da skrene misli, ali prevario se.

- Sranje! - opsovao je glasno, pa pozvao Kristijana da dođe.

Trebalo mu je da sa nekim porazgovara, a da taj neko nema baš nikakvog udela u onome što ga je toliko mučilo. Kodi bi ga saslušao, ali bi verovatno sve vreme cupkao želeći da bude negde drugde dok Kit... Pa, njega jednostavno nije želeo da vidi ni na slici.
Kristijan je uspeo da stigne negde oko podneva.

Sada je sedeo naspram Kinkejda i slušao ono što je toliko mučilo njegovog brata. Znao je da su oduvek bili sjebana porodica, ali baš toliko! Bio je šokiran!

- Majku mu! Bio je skot, u to nema sumnje, ali ovo! Jebote, bez reči sam! - priznao je, pa pripalio cigaretu.
- Oduvek sam mislio da je droga u pitanju. Rodrigezovi su bili ćaletovi distributeri i mislio sam da je ispalo neko sranje i da su zato hteli da me skenjaju. Matori me je pustio da verujem u to! Kako sam samo bio glup! -
- Nisi bio glup, jebote! I ja bih na tvom mestu posmislio tako nešto! -
- Ali Batlerovi uvek rade stvari koje ti nikad nisu ni na kraj pameti. - odvratio je Kinkejd, pa i sam pripalio cigaretu.

Obojica su se zamislila nad rečima koje su u plutale između njih gubeći se u sivoj izmaglici duvanskog dima.

Kinkejd je pomislio na Aleksandru. Poželeo je da sa njom podeli ovo što je upravo ispričao svom bratu. Poželeo je da joj kaže koliko je Sem Batler bio okrutan i da joj prizna kako bi voleo da je sad živ samo da bi mogao da ga ubije svojim rukama.
Zaprepastilo ga je to. Zaprepastilo ga je što je uopšte razmišljao o tome. Nikad ranije nije pomišljao da se otvori nekoj ženi, pa čak ni Karli. Iako je, dok je bio u vezi sa njom, bio samo običan momak sa problematičnom porodicom, o toj istoj porodici joj nije govorio gotovo ništa. Trudio se da je drži podalje od svojih roditelja i od svoje braće plašeći se da bi oni svojim prisustvom mogli da uprljaju jedino lepo i čisto što je imao u životu, a to je bila veza sa Karli. Poželeo je da se grohotom nasmeje sam sebi. Bože, koliko je bio naivan i glup! Bio je zaljubljen, a to valjda objašnjava sve.

- Šta planiraš sa prokletim Leonom Rodrigezom? - pitao je Kristijan trgavši Kinkejda.
- Daću mu jebeni Rouzvil. Iskreno, boli me kurac za tu malu selendru. Naravno, nadgledaću ga, jer ne želim da se uskurči i počne da mi radi iza leđa. Ako mu dam to što traži skinuću ga sa one stvari, a to je jedino što hoću. Uostalom, da nije bilo njega nikad ne bih saznao istinu o Kalrlinom ubistvu. Večeras ću otići da mu kažem da ima slobodan prolaz u Rouzvilu. -
- Idem sa tobom! -
- Nema potrebe! Neću ići sam. Povešću obezbeđenje! -
- Svejedno! Idem sa tobom! -
- Koji si smarač! -
- Misliš da si ti bolji?! Geni su čudo! - rekao je Kristijan, pa ustao zadovoljan što se Kinkejd nije uopšte raspravljao sa njim. - Vidimo se večeras, dragi brate! -