BATLEROVI (završena)

19. poglavlje

To što nije proverio samog agenta Kinkejd je smatrao svojim velikim propustom, ali kada mu je Frederik Brajs javio da FBI šalje nekog smatrao je da nema potrebe, jer je već znao ko ga šalje i zašto ga šalje. Mislio je da nije važno da li će poslati ovog ili onog, ali ispostavilo se da je i te kako važno.

Teljlorova istraga po prvi put nije dala gotovo nikakve rezultate. Barem ne neke važne. Sve što je uspeo da nađe o agentu Kolin Stivens bilo je malo i nezanimljivo. Nigde se nije mogla pronaći njena fotografija. Imali su njen datum i mesto rođenja, podatak da nije udata i samo jedno pominjanje u novinskom članku kada je kao jedan od članova velikog tima radila na nekom važnom slučaju u prestonici. Šta je radila pre i posle toga bila je tajna.

Kinkejd je ludeo zbog greške koju je napravio. Mrzeo je neinformisanost na koju su bili osuđeni, jer je bilo jasno da o toj ženi ništa neće uspeti da saznaju.

Nema veze, umirivao je sebe razmišljajući o merama koje je preduzeo kako bi se pomerio sa mrtve tačke. Nakon sinoćnjeg razgovora sa Frederikom Brajsom stavio je misterioznu gospođicu Stivens pod prismotru i odlučio da nikome ništa ne govori dok ne sazna nešto više. Ekipa koju je poslao odmah mu je javila da su svetla u njenoj sobi pogašena i da trenutno nemaju načina da provere da li je ona unutra ili ne.

Otpuhnuo je kao da je već očekivao takav odgovor. Pošao je u sobu razmišljajući kako će biti vraški teško odglumiti da je sve u redu. 

S obzirom na to da je proteklih dana radio od kuće tog jutra se zavukao u radnu sobu odmah posle doručka i nije izlazio iz nje sve do podneva kada mu je javljeno da je agent Stivens napustila svoju sobu. Naredio je svojim ljudima da nastave da je prate i odmah pozvao Tajlera naredivši mu da spremi kola.

Pansion u kom je bila smeštena Kolin Stivens nalazio se u vlasništvu porodice Flanders već godinama. Ime je nosio po Liv Flanders - ženi koja ga je osnovala, a koja već godinama nije među živima. Pansion je sada vodio njen unuk sa svojom porodicom.
Ukoliko ste želeli mir i tišinu pansion Flanders je bio pravo mesto za vas. Opstajao je samo zato što se razlikovao od užurbanih, a ujedno hladnih hotela. Imao je tu privilegiju da poseduje i sopstveno dvorište koje je sa godinama pretvoreno u pravu zelenu oazu. Sobe su bile prijatne i udobne i umnogome su podsećale na dom. Nije bilo kamera ni superbrzih lifitova. Sve je odisalo spokojem i ljupkošću nekih davno prošlih vremena, pa je Tejlerova pojava na tom mestu delovala neprirodno i čudno.
Zaobišao je glavni ulaz i kroz polukružnu kapiju ušao u dvorište. Odatle je kroz dvokrilna vrata ušao u pust hodnik i uputio se prema sobi Kolin Stivens.
Hodao je hodnikom žurno, ali ne previše kako ne bi privukao pažnju na sebe. Osvrtao se kako bi se uverio da ga niko nije video i vrlo brzo se našao ispred vrata označenih brojem 13. Iz unutrašnjeg džepa sakoa izvukao je alat koji mu je bio potreban da otvori vrata. Bilo je potrebno svega par trenutaka i vrlo brzo je bio unutra. Pozvao je Kinkejda kako bi mu javio da može da uđe.
Sa tamnim naočarima na licu Kinkejd je napustio vozilo. Dvojica telohranitelja su htela da pođu za njim, ali je on to odbio kako njegova pojava ne bi bila previše upadljiva. Ušao je unutra istim putem kao i Tejlor i požurio prema broju 13.

Ulazna vrata je od sobe odvajao mali, uzani hodnik u kom su sa leve strane bila vrata kupatila, a sa druge strane zidni čiviluk i dugačko ogledalo okačeno. Soba je bila čista i uredna. Krevet je delovao prostrano i udobno. Na drvenoj komodi uredno je bilo poređano nekoliko dnevnih novina. Na malom drvenom stolu sa istom urednošću bilo je naslagano desetak tamnih fascikli. Kinkejd je navukao rukvice, a onda otvorio prvu fasciklu. Unutra su bili papiri vezani za slučaj Rodrigez. Bili su to podaci koje je policija svakako već imala tako da agent Stivens nije mogla da se pohvali nekim važnim i neočekivanim otkrićem. Ostale fascikle sadržale su slične podatke kao i one vezane za slučaj Landon, ali i podatke o članivima porodice Batler. Kinkejd je u jednoj koverti pronašao na desetine svojih slika i momentalno osetio bes zbog činjenice da ga je sve vreme posmatrala, a da je on ni jednom nije primetio.