BATLEROVI (završena)

4. poglavlje

Nedelju dana kasnije

Kada je Aleksandra uočila priliku da dođe u grad i još da se u njemu neko vreme zadrži, odlučila je da učini sve da tu priliku ne propusti. I nije je propustila.
Ali baš zato što se toliko fokusirala na sam dolazak i ostanak, nije uopšte razmišljala odakle da krene sa svojom malom istragom kada se bude našla tu gde je sad. Nije ona bila policajac i nije imala pojma kako da dobije neku novu informaciju, a da svojim njuškanjem ne privuče pažnju. Nije želela da ljudi saznaju da je Keli Luis bila njena najbolja prijateljica iz prostog razloga što nije znala kome može da veruje.

Njena drugarica je pre dve godine ubijena, a ubica nikada nije pronađen. Policija nije čak imala ni osumnjičenog, a istraga je završena i pre nego što je bila započeta.
A kako Keli nije imala živih srodnika, nije bilo nikog da čitavu stvar malo pogura. Aleksandra joj je bila jedina porodica i nije mogla da dozvoli da onaj ko je ubio prođe nekažnjeno.
Ali sada... Sada joj se činilo da je pogrešila. Došla je tu i jedino što je učinila bilo je detaljno iščitavanje svega što je o ubistvu mogla da pronađe na internetu. Ali to je već uradila toliko puta da je neke tekstove znala gotovo napamet.

Kelini roditelji poginuli su u saobraćajnoj nesreći kada je Keli imala 23 godine. Nije imala braće, ni sestara i jedini rod u tom momentu bila joj je majka njene majke sa kojom nije bila bliska. Kelina baba nije ispoljia želju da se zbliži sa unukom čak i nakon što je ova posle pogibije roditelja ostala pratktično sama.
Umrla je nekoliko godina kasnije, a u testamentu je kao svog jedinog naslednika navela upravo Keli. Ostavila joj je kuću, automobil i malu knjigovodstvenu agenciju koja je u tom momentu i dalje bila aktivna. Keli to nije očekivala i malo je reći da je bila iznenađena svim tim.
U početku je odbijala da prihvati nasledstvo. Nije imala nikakvog osećaja za ženu koja joj je svoj imetak ostavila samo zato što nije imala nikog drugog. Ali onda je sve otišlo dođavola!

Saznala je da je dečko vara i to je bio razlog zbog kog je tako iznenada i potpuno neplanirano odlučila da prihvati nasledstvo. Htela je da ode, da se skloni od svega. Htela je da započne novi život negde gde je niko ne zna, daleko od svega poznatog, od uspomena koje su joj nanosile bol.

Ali ono što u tom trenutku nije znala bilo je da je tamo ne čeka početak već kraj.

Aleksandra je stajala pred kućom u kojoj je ubijena njena drugarica. Bela jednospratnica sa čije je drvene fasade počela da se ljušti farba delovala je sablasno dok je lagano zarastala u bršljan.
Nakon ubistva kuća je bila prazna sve do danas, a Aleksandra je često padala u iskušenje da obije bravu i uđe unutra.
Iz nekog razloga, verovala je da možda tamo postoji nešto što bi joj pomoglo, ali nikada se nije usudila da to zaista i uradi.
Osećala se nemoćno i bila više nego frustrirana što je još uvek na početku. Osim sa Grejs, nije stvorila neke prisnije odnose sa kolegama, a kraj školske godine je bio blizu. Nije poznavala meštane i nije imala kod koga da se raspita. Grad nije bio toliko mali da bi svi morali znati Keli Luis, ali, sa duge strane, verovala je da je većina njih čula za njeno ubistvo.

Uzdahnula je i podigla pogled ka nebu. Zapitala se može li Keli da je vidi. Nije verovala u zagrobni život, ali je nakon njene smrti dopuštala sebi da se uteši pretpostavkom da ipak nešto postoji. Nije dozvoljavala sebi da puno razmišlja o tome. Samo je pustila tu misao da bude prisutna i to joj je donosilo kakav takav mir.

Nebo iznad nje bilo je sivo i gotovo preteće, a sparina nepodnošljiva. Nije bilo ni daška vetra, a ona je imala utisak kao da nema dovoljno vazduha i kao da će se ugušiti. Znala je da se sprema nevreme. Slušala je prognozu, a i sam pogled na nebo bio joj je dovoljan da zna da će se ono uskoro otvoriti i prosuti ogromnu količinu kiše.
Pa ipak, nešto joj nije dalo da se pomeri odatle sve dok nije osetila promenu u vazduhu.
Iznenada kao da je postalo hladnije. Vetar je bio tek naznaka koju je osećala na golim rukama.
Međutim, postajao je sve jači dok je išla prema automobilu. Bila je na svega nekoliko koraka od njega kada su krenule prve kišne kapi. Bilo joj je drago što je tako blizu svog skloništa, a bilo joj je još draže kada je samo nekoliko minuta kasnije lagana kiša prerasla u jak pljusak, a ona već bila unutra.