BATLEROVI (završena)

17. poglavlje

S obzirom na to da je Kit još uvek spavao u gostinskoj sobi, Rita je imala vremena da se spakuje bez žurbe. Odlučila je da prvo završi sa tim, pa da ga posle toga potraži i saopšti mu svoju odluku da ode. Znala je da on to neće prihvatiti tek tako. I nije.

Ponadao se da ga je potražila kako bi mu napokon rekla da možeda se vrati u sobu, jer bi to značilo da se najzad sve vraća na staro, ali umesto toga rekla mu je da odlazi i da želi razvod.
Nekoliko trenutaka ju je gledao kao da nije bio siguran da li je dobro čuo, ali kada je ona skrstila ruke, a njen pogled ostao nepokolebljiv shvatio je da nije pogrešio.
Samo minut kasnije urlao je zahtevajući da zna zašto je tako odlučila.

- Zašto?! Stvarno me pitaš zašto?! - pitala je ona njega vidno iznervirana i nimalo potrešena galamom koju je napravio.
- Da, pitam te! Ne vidim u čemu je problem! - odvratio je samouvereno što je nju samo dodatno iznerviralo.
- Varaš me, čini mi se, otkako smo se venčali! Napravio si od mene budalu ne hiljadu već milion puta i imaš obraza da kažeš kako ne vidiš u čemu je problem! -
- Da, ali uvek si mi opraštala! Na kraju bismo uvek sve izgladili! Šta se sad promenilo?! -
- Možda mi je samo dopizdelo i ne želim da trpim to više! Da, trebalo je ranije da se osvestim, ali bolje ikad nego nikad! - sad je i ona vikala.

U jednom dugačkom koraku prešao je razdaljinu između njih, pa je naglo i prilično grubo zgrabio za podlakticu. Njegovi prsti stisli su se oko njene ruke bolno kao okovi. Kriknula je, ali on uopšte nije obraćao pažnju na to. Uneo joj se u lice dok su mu tamne "batlerovske" oči plamtele nekim uznemirujućim sjajem.

- Neko drugi je u pitanju, zar ne?! Osetila si tuđ kurac i odmah rešila da me ostviš kako bi bez problema mogla da se jebeš ko zna sa kim! - skitao je i režao tako da joj se svaka dlačica na telu nakostrešila.

Ipak, odlučila je da mu ne dozvoli da je uplaši. Prkosno je izdigla bradu i pogledala ga u zastrašujuće tamne oči.

- Ti to radiš sve vreme! Zašto ne bih mogla i ja s tom razlikom što ja ne želim da ti to radim iza leđa?! -
- To nije isto! - dreknuo je.
- Đavola nije! -
- Ne možeš tek tako da odeš! Neću ti dozvoliti! - vikao je kao sumanut.
- Nisam te ni pitala za dozvolu! - odvratila je jednako glasno i pokušala da se otrgne iz njegovog stiska.

Njen pokušaj ostao je bez rezultata, jer ju je Kit samo još jače stisnuo zbog čega joj je bol prostrujao kroz celu levu stranu.

- Pusti me! Boli me! - zahtevala je trudeći se da potisne jauk koji je pretio da joj se otme iz grudi.
- Nikad! Ostaćeš ovde, a taj seronja, ko god da je, biće mrtav do kraja dana! -
- Ne! - zavapila je dok su joj suze bola i straha kuljale iz očiju.

A onda se sasvim neočekivano neko treći umešao u njihovu raspravu.

- Pusti je! - zahtevala je Meril stajući u dovratku.

Oboje su okrenuli glave u njenom pravcu. Ritin izbezumljen pogled govorio je koliko joj je zahvalna što se umešala. Kita je majčina pojava samo još više razbesnela.

- Skloni se odavde i gledaj svoja posla, jebote! -
- Ne mrdam odavde dok je ne pustiš! - Meril je bila uporna, ali neobično smirena.
-Skloni se! Ne teraj me da te izbacujem! Zaboraviću da si mi majka, a ti ćeš se pokajati što me nisi poslušala! - vikao je kao da nije pri sebi.
- Ne bih rekla! - rekla je Meril, pa podigla desnu ruku u kojoj je držala pištolj.

Uperila je oružije u Kita, a on nije mogao da sakrije iznenađenje. Ipak, brzo se sabrao i podsmešljivo otpuhnuo.

- Nije ni čudo što smo svi ludi! Loš blef! Zar stvarno misliš da ću da poverujem kako ćeš da pucaš u rođenog sina?! -
- Nisam oduševljena idejom, ali ako budem morala... -
- Da, kako da ne! - ponovo se zasmejao, ali taj zvuk prigušio je drugi mnogo jači.