Dolores i Aspen
U redu, govorila je sebi. Sve će biti savršeno u redu. Sveće su obasjavale taman prostor okružen kamenom. Napolju je besnela snežna oluja i bila je sama u sobi. Ne zadugo, barem.
Srce joj je lupalo u ušima dok je osluškivala tišinu. Svako malo, učinilo bi joj se da čuje udaljene teške korake muškarca kog je očekivala. Trebalo bi da stigne svakog časa, nadala se. Nije znala šta da očekuje, ne sada kada nije imala drugog izlaza. Trebalo je da zna šta sledi, i imala je osećaj duboko u sebi, ali bio je pomešan jednako sa željom i strahom. Pripadala je ovom čoveku. Zvanično, bila je njegovo vasništvo i mogao je s njom da radi šta želi. Nije bilo bitno što ju je prisvojio da bi je zaštitio od ulice na kojoj je umirala od hladnoće, da bi je zaštitio od drugih muškaraca. Nije bilo bitno to što do sda sve što je radio za nju bilo je u njenu korist, dajući joj smeštaj, hranu, i brinući se o njoj. Bio je moćan u njihom gradu, to je znala. Bio je moćan i drugi su ga se plašili. Nije bilo čudno da je samo jednim položajem ruke na njenom ramenu objavio svima svoje posedstvo. I to da ga niko osim njega ne sme dirati.
Ipak, sada, znala je da nije sve bilo farsa. I pitala se, iako je u znatiželji postojalo i straha, da li je i on želi koliko ona njega.
Skoro je poskočila kada je čula njegove teške čizme blizu drvenih vrata. Ona se uz škipu otvoriše, a čovek koji je ušao morao je da se savije ne bi li prošao kroz njih.
Sama njegova veličina bila je neverovatna. Iz njenog ugla izgledao je kao da ima preko dva metra. Bila je tako sitna naspram njega, morala je da podigne glvu ne bi li ga pogledala u oči, ledene, plave. Nesvesno, ona ustuknu pred energijom kojom je isijavao. Izraz mu je bio grub, skoro okrutan,a li čim primeti njenu priliku pred sobom u sobi, taj izraz nestade.
"NIsam želeo da te uplašim." reče on tiho, pažljivo, ali nije mogao da sakrije kako mu oči postaju tamnije na pogled nje. Nije mogao da sakrije kako mu se telo napelo čim ju je vdeo, kako je bilo teško ne zastrašiti je svojom pojavom.
On se savije, ne bi li se spustio na njenu veličinu.
"Znam," reče ona tiho, poigravajući se rubovima svoje haljine. "Samo, ceo dan sam malo uplašena posle onoga što se desilo.."
On je pogleda, a ratnik koji ju je tog dana zaštitio, okrutan, agresivan i zastrašujuć bio je sasvim iščezao, dalek poput druge osobe. Muškarac koji ju je sada gledao nije bio ništa nalik onima koje je znala. Pored njega, svi su bili samo dečaci.
On ispruži ruku ka njoj, plašeći se da je ne trzne. Međutim, na njegovo iznenađenje, bila je sasvim mirna na njegov dodir. Obuhvati njen obraz svojom rukom. Bila je gruba naspram njene glatke, nežne kože. Ona nasloni lice uz njegovu veliku šaku, koja ju je skoro celu obuhvatila, uživajući u nežnom dodiru.
"Volela bih da mogu da se opustim samo na kratko u svom ovom haosu."
Glas mu je bio skoro promukao dok je prošaptao. "Možda ja mogu da ti pomognem u tome."
"A kako bi to bilo?" jedva izovori Dolores, posmatrajući Aspena direktno u oči. Njegove skrenuše na tanku pamučnu tkaninu koja je zaklanjala kožu njenih grudi od pogleda. "Imam svoje načine."
Ona se, bojažljivo, približi za korak tako da je mogla da oseti njegov dah na licu. "Ono što si uradio za mene danas, Aspene... mislim da ne postoji način da ti se odužim." Nije odgovarao dug trenutak. Postoji način na koji možeš, mislio je. Ali nije postojalo šanse u univerzumu da joj tako nešto kaže. Nije želeo da misli da želi da je iskoriti. Ono što je osećao prem njoj bilo je mnogo dublje od toga. Mnogo važnije od čistog seksa. Ali opet, na pomisao šta bi sve mogao da radi njenom malom telu, jedva se kontrolisao.
"Zboravi, Doli. Uradio sam to samo zbog tebe."
"Znam," ponovi ona, obarajući pogled, ali joj on to ne dozvoli. on joj podignu bradu jednim prstom, tako da ga je gledala u oči. "Gledaj me dok pričaš samnom. Budi moja dobra devojčica."
Srce joj ustrepta u grudima. Nije znala šta da kaže. Ali opet, reči ne bi ni bile dovolje, onda napravi još jedan, mali korak, zatvarajući razdaljinu između njih. On obmota ruke oko njenog sitnog tela, prihvatajući je uz sebe. Njegov život sastojao se od čelika i krvi. Želeo je malo čipke i lepote u njemu.
On je prihvati razdvajajući joj usne svojima. Do njega je stigao mali drhtaj ispušten nevoljno od strane njenog tela. Teško da je mogla da ga kontroliše u njegovom prisustvu.
On poseže rukom ka njenom telu, zavukavši je pod njene haljine, ouhvatajući njenu dojku, osećajući njene ubrzane otkucaje srca.
A onda se zaledi u mestu...
Nastavak u sledećem delu... ;)
Dodatak autora:
Izvinite zbog cliff hangera :)) isprobavamo malo nove stvari. Pročitajte odmah nastavak!
Eksperimentišem s stilo, ovo je takođe prva priča da pišem u trećem licu, recite mi kako vam se više dopada.
Plus za sve predloge i tropes koje želite da vidite u narednim delovima, dm i komentari su uvek otvoreni... već sam radila priče po narudžbini do sad :)
