Ples uspomena

XXIII

Darija POV

Moje učenje i vešto ignorisanje srećnog para ispred sebe je prekinuo Olivijin komentar:
,,Da li ste napisali esej iz književnosti?"

Filip je, očekivano, klimnuo glavom, i u međuvremenu se vratio kuckanju na telefonu.

Lilia, s druge strane:
,,Imali smo neki esej da pišemo?! Pah, ni ne zanima me."

Nasmejala sam se na taj komentar i i sama odgovorila: ,,I jesam i nisam. Još je u procesu pisanja."

Osetila sam Lukin pogled na sebi kad je rekao: ,,Nisam nešto zainteresovan za pisanje toga. Svakako planiram da potplatim nekog štrebera da mi napiše."

Svaki njegov komentar terao je moje šake da se refleksno skupljaju u pesnice dok sam samu sebe pokušavala da obuzdam da ne pobesnim.

Ali ipak, nisam mogla da zauzdam svoj jezik, te sam promumlala:
,,Oni se barem trude za svoju budućnost."

Sarkastično se nasmejao i time je privukao Filipovu i Lilijinu pažnju.

,,Sve što radiš je jadikovanje."

Zapanjeno sam ga pogledala dok je on gledao ispred sebe. Maseterični mišić mu je blago igrao zbog stegnute vilice. Kroz stisnute zube sam progovorila:
,,Oh, ne znaš ti ništa."

Perifernim vidom sam primetila zainteresovane poglede ljude u našoj okolini, odjednom su se utišali svi stolovi oko našeg.
,,Prestani da se ponašaš kao da me poznaješ." otrovno je proskitao.

Pogledao me je rekavši to i, kunem se, ostala sam bez daha.

Tamne oči su bile toliko udaljene i zajedljive, nepoznate. Možda ga stvarno ne poznajem.

Svom srećom, ili nesrećom, u tom momentu je zvonilo za kraj odmora. Brzinski sam pokupila svoje stvari i doslovno izletela iz menze.

,,Ej, ej, čekaj!", vikao je glas na početku hodnika — Filip.

Nisam se osećala baš raspoloženo, a i privukla sam par pogleda, ali to ne opravdava plan da ga izignorišem.

Stala sam, bacila pogled iza sebe i ugledala ga kako se užurbano provlači kroz masu studenata.

Kad je stigao do mene zajedno smo se uputili ka učionicama:
,,Je l' si u redu?"

,,Pa šta misliš?"

Saosećajno me je pogledao pa je rekao:
,,Razumem te. Nije on loš, imao je dosta teško detinjstvo."

Klimnula sam glavom jer stvarno nisam imala snage da se prepirem i tračarim. Kad smo stigli ispred moje učionice, krenula sam ka vratima, podižući ruku da mahnem Filipu, ali on me je iznenadio — povukao me je za podlakticu i zagrlio.

Pomalo sam porumenela i zbunila se, dok mi je on šapnuo na uho: ,,Lepotice, vidimo se."

I dalje u jeku iznenađenja, odvojio se od mene, namignuo mi i izgubio se u gužvi.

Imali smo čas istorije umetnosti, to je jedan od naprednih predmeta koje sam izabrala ove godine, i niko kog sam poznavala ga nije pohađao, te sam napokon mogla da napunim socijalnu bateriju. Uz knjigu iz biologije, naravno.

Dok je profesor Vilijams predavao starovekovnu umetnost, telefon mi je zavibrirao obaveštavajući me da je stigla nova poruka.

Poruka je bila od nepoznatog broja.

Nađimo se u domarevoj sobi. Odmah.

Kad bih rekla da se nisam uplašila, slagala bih.

Par minuta sam se premišljala i na kraju, jer, teško se borim protiv radoznalosti, pitala sam profesora da odem do toaleta. Već sledećeg momenta sam se našla ispred, dok su me noge same vodile ka domarevoj sobi, kao po mišićnoj memoriji.

Luka POV

Neraspoložen i utučen, napustio sam kantinu sa Liv, nakon onog fijaska sa Darijom.

Stali smo kraj njenog ormarića, i, dok je ona preturala po svom rancu u potrazi za ključem, moj pogled je sam odlutao ka rulji učenika u prolazu, ali nervi u mozgu mi se nisu zadovoljili, jer očigledno nisu detektovali osobu koju su tražili.

Ova škola je nesnosno zamarajuća. Svi su monotoni, sivi i tmurni. Toliko sam postao ravnodušan, mislim da ništa ne može da promeni dosadu u kojoj se nalazim.

Sve dok se moj pogled nije zaustavio na zagrljenom paru na sred hodnika. Srce mi je brže zalupalo, dok sam gledao prizor Darije i Filipa kako se grle.

Odjednom se moja dosada pretvorila u iznerviranost, i očigledno da je moja nadbubrežna žlezda proradila jer sam osetio nalet adrenalina u organizmu.

Dok sam pokušavao da se smirim, uhvatio sam sebe kako stežem pesnice i dišem rapidno.

Toliko da je i sama Olivia primetila: ,,Je l' si u redu? Čudno se ponašaš."

Nasmejao sam joj se na silu i odmahnuo glavom, i dalje ih posmatrajući krajičkom oka. Udaljavao se od nje i namignuo joj.

Toliki me je bes obuzeo da vidim crveno.

•
hm, alexa play jealousy, jealousy by liv rodrigo. uživajte društvo, uskoro pišem bomba deo.😩