Ples uspomena

XXIV

a/n: uz pesmu iznad imaćete full drugu dimenziju ovog dela, tako da preporučujem. uživajte.

Piščev POV

Postoji onaj natprirodni osećaj hrabrosti koji čuči u jednom uglu našeg uma, vukući nas ka provaliji, mameći nas u nepovratni bezdan.

Ponekad, strah koji preovladava u našem mozgu može da nas liši tih vanvremenskih momenata.

Strah je dobar. U nebrojeno situacija spašava živote.

Ali nekad je fora prigrliti ga i zaplesati sa njim u svom ritmu, krojeći nove granice dok ga predvodimo, uz otkucaje našeg srca.

Darija POV

Koraci su mi odzvanjali praznim hodnikom.

Narukvica mi je utešno zveckala oko zgloba ruke dok sam se igrala perlicom, kao i svaki put kad počnem da paničim.

Možda je ipak bolja ideja da se vratim nazad, još uvek nije kasno.

Ovaj put sam ipak odlučila da radim protiv svog instinkta, iako su svi crveni alarmi zvonili u mom mozgu.

Par metara pre nego što sam stigla do tih vrata, zaustavila sam se i napravila jedan krug oko svoje ose. Bacila sam pogled na sat koji je stajao na jednom zidu levo od mene — ostalo je tačno 18 minuta do kraja časa, kad će svi ovi pusti hodnici ponovo dobiti smisao i funkciju.

Pratila sam kazaljku sekundaru koja se pomerala duplo sporije od lupanja mog srca. Zgrabila sam svoj zglob ruke dok sam merila sebi puls, pokušavajući da se smirim, bezuspešno.

I onda sam, bez razmišljanja, prešla tih nekoliko preostalih koraka i zgrabila kvaku, koju sam cimnula, otvorivši time vrata.

U sobi je stajao Luka.

Čim sam ga videla, pao mi je mrak na oči.

Odjednom se u meni probudio neobjašnjiv bes i dobila sam neverovatan poriv da se izvrištim na njega. Smiri se Darija. Ponovo mu dozvoljavaš da se igra tvojim emocijama.

Zalupila sam vrata, time napravivši dramatičnu buku, dok sam, iznenađujuće mirnim i odsečnim tonom rekla:
,,Koji je tvoj problem?"

Na moj oštar komentar se blago trznuo, kao da je prethodnih par sekundi samo umislio da stojim ispred njega.

Besno mi se približavao, a ja sam osetila kao da se vazduh neprirodno zgušnjava dok se prostorija ispunjava nevidljivim varnicama koje pucketaju oko nas.

Skoro da sam mogla da osetim njihovo peckanje, kao da su fitilj koji smrtonosno preti da se zapali, time raznoseći sve oko sebe, uključujući i nas.

,,Ja tebi ne moram da se objašnjavam."

,,Zaslužujem prokleti odgovor!" razdraženo sam prosiktala.

,,Onda prekini da se igraš sa mojim emocijama!"

,,Ja se igram?! Ko ovde koga zavlači non-stop?!"

,,Znao sam da nije dobra ideja započinjati išta sa tobom." rekao je dok se nasmejao sam sebi, u bradu.

To je za mene bila kap koja je prelila čašu.

,,Oh, izvini što ne padam na kolena moleći za tvoju pažnju. Između ostalog, mi ništa nismo započeli? Posle onog incidenta, svako se vratio svom životu i sva sreća, pridobio si svoju Oliviu nazad." već sam se tresla od adrenalina koji mi je pumpao venama.

,,Dođavola Dar, kako ne shvataš?" očajnički je prošaputao.

Dar
Dar
Dar

Zanemela sam, dok sam se povlačila unazad. Zapljusnuo me je uragan emocija, koje su bile užasavajuće i uzbudljive u isto vreme. Nadimak koji nisam čula godinama.

Blago sam nakrivila glavu u stranu, dok sam osetila ono prokleto peckanje u očima od suza.
,,Govori glasnije, i možda ćemo onda moći da ignorišemo svet koji se raspada u nama."

U sledećem trenutku, pogled mi je pao na njegove usne, i, kad smo sekund posle spojili poglede, oči su mu bile tamne, dok je vatra tinjala u njima.

Približavao mu se užurbano, dok mu je glas postao hrapav: ,,Ti ćeš me uništiti."

Već sledećeg trenutka, njegove usne bile su na mojima.

Nije bilo ničeg nežnog u tom poljupcu.

Osetila sam se kao da sam vazduh koji on diše.

Provlačila sam mu ruke uz kosu dok su njegove ruke lutale po mom struku. Moje srce je toliko glasno bubnjalo, mislila sam da ću dobiti aritmije.

Svet se vrteo oko nas u krugovima, a mi smo zajedno padali u ponor opčinjenosti, sve dok je požar sagorevao svaki milimetar moje kože.

Imala sam osećaj kao da će ovo da me pregori živu.

Dok sam se gubila u njegovom naručju, opčinjena vrtlogom novih spoznaja, svaka reč u mom mozgu je isparila, više nisam mogla da razmišljam pravilno.

U ovom trenutku, postojao je samo on.

Piščev POV

Ljubili su se. Bez upozorenja. Bez ikakvog odlučivanja.

Njemu je trebao vazduh. A ona je bila njegov vazduh.

Njoj je trebalo oživeti zvezdu koja se davno ugasila. A prekidač je bio on.

•
društvo, napokon momenat koji smo svi čekali, uključujući i mene! uživajte i pišite u komentarima utiske.💋