Ples uspomena

VIII

Dve nedelje kasnije

Jutro je bilo klasično englesko. Kišovito, oblačno, tmurno, sumorno, baš kao i ljudi ovde. Za ove dve nedelje bila sam prenatrpana testovima, domaćim zadacima i ispitivanjima toliko da nisam imala ni dana predaha.

Danas je subota i pretpostavljam da je većina njih otišlo nazad kod svojih za vikend, a ja sam bila primorana da ostanem na kampusu, sama.

Pošto sam sve već završila za predstojeći ponedeljak, odlučila sam da se odmorim malo. Kad sam ustala, prvo sam odškrinula zavese i otvorila prozor, jer je u prostoriji bilo zagušljivo. A onda sam prevrnula očima na vreme. Rutinski.

Obavila sam ličnu higijenu, skupila kosu u punđu, i onda se naslonila rukama na lavabo i zatvorila oči. Udahnula sam i izdahnula. Inspirijum i ekspirijum. Pa ponovo. I ponovo.

Prethodne dve nedelje su bile pravi pakao. Razne glasine o meni su kružile po školi, a Olivia se potrudila da me apsolutno izoluje od svih. Niko se nije direktno suočio sa mnom, ali su se svi trudili da, čak i dok koračaju hodnicima, ne budu viđeni u mojoj blizini.

Lisa je bila jedina koja se nije užasavala da priča sa mnom. Ali nju sam mnogo retko viđala, uvek je magično nestajala posle časova, verovatno je odlazila nazad u svoju sobu da uči. Bila je potpuno predana svom obrazovanju i saosećala sam se sa njom. Identična je bila i situacija sa mnom.

Zbog incidenta prvog dana škole, bila sam kažnjena. Nedelju dana kaznene dopunske nastave, po tri sata posle škole. Esej na temu školskih pravila od 5000 reči, i nedelju dana društveno-korisnog rada. Morala sam posle časova da ostajem u učionici i čistim za bogatom decom. I još sam narušila sopstveni ugled kod direktorke.

Nakon što sam se psihički pripremila za još jedan dan, obukla sam se. Danas sam se odlučila za smeđi školski duks za belom kragnom, jer je bilo prohladno, i karakteristične školske braon karirane široke pantalone.

Na stopala sam navukla svoje crne martinke zbog kišovitog vremena. Postojalo je neko nepisano pravilo da smemo da nosimo svoju obuću vikendima, što mi se svidelo. Dok sam obuvala čizme, čula sam blago kucanje na vratima.

Nisam imala predstavu ko bi mogao to da bude, te sam brzinski dotrčala do vrata i otvorila ih. Ispred vrata stajala je Lisa, obučena u dres, valjda? U trenutku sam se poptuno uspaničila, provirujući kroz vrata levo i desno, strepeći da će neko da nas uhvati.

,,Šta to nosiš, devojko? Uhvatiće te direktorka, pa ćemo obe upasti u nevolju. Ulazi, brže."

Povukla sam je za ruku i zatvorila vrata.

,,Polako, smiri se. Danas je otvaranje fudalske sezone, igra se utakmica, na koju svi idu, to je obaveza."

Što momentalno znači da će na kampusu biti gužva. Divno.

,,Plus, nakon utakmice će biti žurka. I, pre nego što nešto kažeš, to definitivno neće biti ista žurka kao i onaj fijasko na koji si otišla. Uostalom, slobodni smo da izlazimo do mile volje vikendima. Sva ona pravila se računaju samo na radne dane, osim pravila oblačenja, naravno, koji važi stalno kad smo na kampusu."

Polako sam klimnula glavom upijajući sve ove informacije, iako sam ih već znala. Videla sam joj po izrazu lica da je bila pomalo uzbuđena, dok joj je blagi osmeh lebdeo na licu. Skeptično sam je pogledala, a onda je, kao da se nečeg prisetila, rekla:

,,Ako hoćeš, mogu da ti pozajmim šal sa logoom fudbalskog tima, pošto ja već nosim dres."

Užasnuto sam odmahivala glavom dok sam govorila:
,,Nema šanse da idem. Batali."