Ples uspomena

II

12 godina ranije

,,Ulazi u kuću dete!" čujem svoju majku sa terase kako me doziva.

,,Samo još 5 minuta!" molećivo sam joj odgovorila.

,,To si rekla i pre pola sata, a i pola sata pre toga" podigla je obrve dok je kroz blagi osmeh govorila.

,,Molim te mama!"

,,Dobro, dobro, još 5 minuta i ulaziš u kuću, već je kasno."

Uradila sam pobednički ples i otrčala nazad do svog društva. Tu su bili: Milica i Marija, moje komšinice, bliznakinje, bile su starije od mene 3 godine ali su ipak bile baš druželjubive i fine, Ana, koja je bila pomalo drska prema meni, ali ipak sam preko toga prelazila jer sam želela da se igram, Lazar koji je mnogo smešan i zanimljiv, stalno mu padaju neke nove ideje i smicalice, tako da s njim nikad nije bilo dosadno. I, naravno, Luka, moj najbolji drug, pomalo i simpatija, ali, nemojte to da mu kažete. Ali ne želim da mu to priznam jer se njemu sviđa Ana, i Ani se sviđa on.

Luka i ja se poznajemo od rođenja, oboje smo bili u prihvatilištu pa su nas u isto vreme, pre pola godine, usvojile 2 porodice, ali na drugom kraju grada, pa je njegova hraniteljska porodica volela svaki dan da ga šalje u ovu ulicu zato što su radili po ceo dan, pa smo provodili isto toliko mnogo vremena zajedno.

Sada smo svi igrali žmurke i bio je red na mene da žmurim.
,,5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45..." brojala sam tako do 100 na glas dok su se ostali sakrivali po ulici. Napolju je već bilo baš mračno, tako da će biti dosta teško da ih nađem, ali u tome je i fora ove igre, zar ne? Žmurke se ne igraju u sred bela dana.

,,Spremni ili ne, ja krećem!" obavestila sam ih glasno i krenula u potragu.
Malo posle, prvo sam pronašla Mariju, bila je sakrivena bukvalno iza prvog drveta, izgleda da nije mogla da odluči gde će da se sakrije pa je u poslednjem momentu izabrala prvo mesto u blizini.

Zatim sam pronašla Milicu pa onda Anu, bile su blizu jedna druge i nije bilo teško pronaći ih, jer se Milica nalazila na mestu na kom se vrlo često skrivala.

Lazar je stigao do mesta gde sam brojala dok sam ja tražila ostale pa imala priliku njega da pronađem, to vrlo često radi i dosta je vešt u skrivanju.

Nakon nekoliko minuta traženja, pronašla sam i Luku koji je čučnuo iza nekih kola, dosta je bio udaljen od ostalih te pretpostavljam da ga zato nisam ranije pronašla.

,,Ha-ha-ha pronašla sam te" krenula sam da mu se rugam, te smo se trkali do mesta gde sam brojala kako bi videli ko će koga prvi da "zapljune". Kad sam videla da me sustiže, ubrzala sam korak i povukla ga za ruku kako bi usporio, i slučajno mu tom prilikom pomerila rukav od majice, i videla ono što me je zaprepastilo.

Zastala sam u mestu. Kada je skontao u šta sam gledala on se zaledio i pogledao me je zaprepašćenim pogledom. Zadigla sam još više rukav i zinula kad sam videla modrice, masnice i posekotine po čitavoj ruci.

Obuhvatila me je jeza, žmarci su mi prolazili kroz kičmu dok sam shvatala šta se ovde dešava. Odrasla sam u okolini, zajedno sa njim, gde se sve ovo prečesto dešavalo.

,,Luka, šta je ovo?" glas mi je drhtao i zazvučao je mnogo slabije nego što sam očekivala, bio je kao šapat na vetru, previše tih da bi bilo ko drugi čuo. U tom momentu me je pogledao molećivo, skoro i tužno, da bi već u sledećem istrgao sopstvenu ruku iz mog stiska i ponovo brzo prekrio istu rukavom.

Momenat je trajao nekoliko sekundi, spustio je pogled i par puta otvarao usta kao da želi nešto da izusti ali reči nisu nadolazile. Zatim je odmahnuo glavom blago, skoro neprimetno, i ponovo podigao glavu zamaskiravši zaprepašćenost i navukao osmeh na lice koji nije dopirao do njegovih očiju. Dobro sam poznavala taj pogled, jer sam ga često viđala i na sebi.

Sledećeg trenutka, brzo je otrčao ka mestu gde je igra započela kako bi prvi stigao i pobedio u ovoj trci, a ja sam ostala i dalje zaleđena u mestu. Bilo je to kao da se prethodni momenat nije desio, kao da je sve to bio samo san i ako bih sebe ubedila u to, mogla bih da poverujem i nastavim igru. Ali nije bio san.

Trebalo je ranije da primetim način na koji je u poslednje vreme postajao ćutljiviji. Manje se smejao. Distancirao se od mene. Mislila sam da je to jer mu se sviđa Ana, ali ne. Ipak nije bio to razlog.

Teškim koracima, sa suzama u očima sam stigla do svih njih, i obavestila ih da ne mogu više da se igram i da me je majka zvala da uđem u kuću. Svi su nastavili sa svojom igrom, gotovo bez pozdrava meni, jer su znali da ćemo se sutradan isto igrati i družiti ovako.

Onda sam potrčala ka svojoj kući, suzdržavajući se od suza koje su nadirale, trčala i trčala uz stepenice dok nisam stigla do stana broj 215 u kom sam živela. Ruke su mi se tresle, zadihana sam stala ispred vrata i duboko udahnula pokucavši.

Čim je moja hraniteljska majka otvorila vrata, briznula sam u plač. Pogledala me je prvo iznenađeno, ne očekivavši da se posle onoliko odugovlačenja vratim uplakana u kuću. Brzo me je uvela unutra i zatvorila vrata za sobom čučnuvši ispred mene i zapitkujući me zašto plačem.

Znala sam šta je trebalo da uradim, samo nisam mogla da se nateram da kažem išta.

Ali, ipak na kraju, kad sam se malo pribrala, rekla sam šmrcajući:
,,Mama, Luka ima modrice na rukama. Ono kao, mnogo modrica. I posekotina. Videla sam to."

Mama se prvo namrštila te je brzinom svetlosti ustala i otrčala do tate, a zatim su svi sledeći trenuci prošli u magli. Čula sam telefonske pozive, mnogo različitih glasova, videla ih kako jure napolje oboje uzimajući ključ od kola i govoreći mi kako će sve biti u redu i klasična pravila.

Ne otvarati vrata nikome. Ne približavati se šporetu, rerni i utičnicama. Ne juriti po kući jer ću se povrediti. Zaključati kuću.

Pa su mi oboje ponovili da će sve biti u redu. Znala da neće, iako sam klimnula glavom. To je bio poslednji dan kad sam videla Luku. Naše prijateljstvo se tako završilo.

Bez pozdrava, bez ičega, nikad ga više nisam videla.

Danas

Sve do sad.

♡

I evo novog dela, sada smo saznali sve razloge koje su prouzrokovale da se njihovo prijateljstvo raspadne. Mogli smo da uvidimo koliko je Darija, čak i sa 6 godina, bila prepametna i ispravno postupila! Šta vi mislite o ovom poglavlju knjige i kako vam se sviđa sve do sad? Volela bih kada biste mi napisali neke savete kako da se probijem u ovom spisateljskom svetu, jer sam nova u svemu ovome i ne znam još kako sve funkcioniše. <3
Pozdravljam vas do sledećeg poglavlja,
vaša Смарагдна Вила.