Ples uspomena

XXV

a/n: uz pesmu iznad čitajte, trust me ;)

Darija POV

Elektricitet je pucketao u ličnom prostoru kog smo stvorili.

Kad smo prekinuli poljubac, naslonio je svoje čelo na moje, gledajući me pravo u oči:
,,Nisi svesna šta mi radiš."

Luka POV

Nisam mogao da podnesem da je vidim u prisustvu bilo koje druge muške osobe. Krvni pritisak mi se digao na samu pomisao, a kamoli da prisustvujem takvom nečemu, pa makar u pitanju bio moj najbolji prijatelj.

Pa sam, dok sam nestrpljivo bacao pogled na sat i lupkao stopalom razdraženo, uradio sledeće korake nesmotreno.

Zgrabio sam telefon koji mi je stajao na dohvat ruke kraj mene, i brzinski iskucao poruku, bez razmišljanja.

Nađimo se u domarevoj sobi. Odmah.

Iste sekunde sam pitao profesora matematike da me pusti do toaleta, što je naravno i učinio.

Dok sam izlazio iz učionice osetio sam brdo pogleda na sebi, kao da me njihove oči osuđuju i već uveliko znaju šta se dešava.

Laganim koracima, vrlo samouvereno, išao sam ka toj prostoriji. Pre nego što sam zašao za ugao i stigao do vrata, bacio sam pogled iza sebe - čisto da proverim da me niko nije primetio.

Kad sam zatvorio vrata za sobom, tek sam onda shvatio šta sam uradio, pa je odmah klaustrofobijski napad počeo da se budi.

Uvek postoji mogućnost da se neće pojaviti.

Ali moj izliv preteranog razmišljanja prekinulo je škljocanje vrata minut kasnije.

Mozak mi se potpuno blokirao kad sam je ugledao na istim. Skoro pa da nisam mogao da verujem da je stvarna i da je ispred mene.

Osećaj je totalno neopisiv. Nema mi smisla, zašto je i kako ona uopšte dospela ovde? Taman kad sam sve smislio u životu i ostavio taj prokleti deo svoje prošlosti daleko iza, pojavila se da mi pokvari planove.

I još ima hrabrosti da mi se pojavljuje ovde, besna?

Ona je prva prekinula napetu tišinu odsečnim tonom:
,,Koji je tvoj problem?"

Video sam trunku izazova u njenom pogledu, te sam odlučio da igram po njenim pravilima, približavajući se:
,,Ja tebi ne moram da se objašnjavam."

Posmatrao sam vatru koja je zaplamtela u njenim očima u tom momentu: ,,Zaslužujem prokleti odgovor!"

Haos mi je stvorila u glavi.
,,Onda prekini da se igraš sa mojim emocijama!"

,,Ja se igram?! Ko ovde koga zavlači non-stop?!"
U ušima mi je zujalo i već sam se tresao od iščekivanja.

Ali šta da se iščekuje, kad se ništa neće desiti? Pa sam se zatim nasmejao sam sebi u bradu, skoro kao da se rugam svojim očekivanjima:
,,Znao sam da nije dobra ideja započinjati išta sa tobom."

Ošinula me je pogledom. Kunem vam se, samo taj pogled je dovoljan da me psihički ubije. Ali, čak i nakon svih udaraca, primio sam još jedan, udar realnosti:
,,Oh, izvini što ne padam na kolena moleći za tvoju pažnju. Između ostalog, mi ništa nismo započeli? Posle onog incidenta, svako se vratio svom životu i sva sreća, pridobio si svoju Oliviu nazad."

Oh, kad bi samo znala da stavljam na kocku celu svoju budućnost zbog ovog rizika.

Skoro pa mi je izletelo iz usta.
Skoro.

,,Dođavola Dar, kako ne shvataš?"
Sam sam sebe iznenadio. Ukus tog nadimka preko mojih usana je tako slatkast, donosi primesu nekog tako davnog beogradskog proleća i detinjstva.

Skoro pa osećam kako neke uspomene izviru na površinu. Već vidim da ću večeras imati još jednu noćnu moru.

A i ona je prepoznala nadimak. Naravno da jeste. Sad samo blefiramo da se ne poznajemo.

A ja ne znam koliko ću još vremena moći da držim to ispod površine. Neke barikade u mom umu su već počele da se urušavaju.

Nisam mogao da dišem od tenzije u prostoriji.

Njene oči su se zacaklile, a glava joj se blago nakrivila u stranu:
,,Govori glasnije, i možda ćemo onda moći da ignorišemo svet koji se raspada u nama."

A kad joj je pogled pao na moje usne, izgubio sam se u potpunosti. Sva uzdržavanja i izbegavanja je savladala žudnja, i apsolutno je samo ovaj trenutak postojao. I mi u njemu.

Sledećeg momenta, poljubili smo se.

Sve do sad, nisam znao da nisam živeo. Samo sam preživljavao, da bih sad doživeo ovaj momenat.

Bilo je to kao da se slagalica napokon sklopila, što me je stravično plašilo.

Ali, osetio sam se živim. Napokon. Ali ono što me je još više zastrašivalo je, što mi se to svidelo.

Ona predstavlja sliku i priliku svega što ne umem da kontrolišem u svom životu.

Ali upravo to je ono što čini ovo još nedostižnijim i slađim.

Ona je tip cveta koji i dalje raste, čak i posle šumskog požara.

Piščev POV

Zapalio je svet oko sebe, ali nije dozvolio da ta vatra dotakne nju.

•
uživajte. <3