Late night drive Jk💜

10.

U osam sati Rina je i dalje bila u ormanu dok je slušala Milu kako gunđa.
Ovde je bilo toliko toplo i nije znala šta da obuče.
Na vratima se pojavio Yoongi,za njim i Jin i Hobi.

"Još nisi gotova ? "

"Ne.. mislim da je bolje da ne idem"

"Daj Rina,polazi."

"Ok ok,samo da se obučem."

Navukla je šorc i majicu na bretele i još uvek vezivajući rep izlazila je iz apartmana.

Kook je čekao sa ostalima i predvorju. Njihovi pogledi su se spojili na trenutak i odmah je porumenela.

Njegovo zgodno telo ocrtavalo se ispod poluotkopčane košulje i pantalona.
Mada ni ostali članovi nisu zaostajali,ona se nije trudila da ih pogleda. Znala je da su zgodni ali njeni komplimenti su bili namenjeni Kookiju.

Približio joj se neprimetno od ostalih da bi joj udelio kompliment jedva čujan,ali dovoljan njenim ušima.

''lepo izgledaš večeras."

"Hvala kook,i ti ne zaostaješ."

Večerali su u graji članova oko njih. Jungkook i Rina jeli su u tišini,sedeći jedno pored drugog.

Lea ju je povukla za ruku,vodeći je ravno u kupatilo.

"U čemu je problem Lea ? "

"U tebi. Zar ne vidiš kako te gleda ? Rina urazumi se. Oboje ćete upasti u probleme. Ti si samo igrač. Danas si tu sutra nisi. "

"A šta te navodi na to da misliš da sutra neću biti tu ? Zar si zaboravila čiji rad se ovde pokazao ?"

"Da li ti zaboravljaš ko te je doveo ovde posle svega onoga što ti se desilo ? "

Rinu su prošli žmarci. Sama pomisao na njenu prošlost... Na tu noć... Na depresiju kasnije...

"Previše si sebi dozvolila. Ja sam ta koja odlučuje da li si ovde ili ne.Uostalom Jungkook treba da nađe devojku sa staležom,a ne tebe običnu sa napadima anksioznosti."

Nasmešila se i izašla napolje ostavljajući Rinu u suzama.
Sve je bilo u redu.. čitav njen život,njen uspeh,podrška roditelja... Sve dok nije došla ta prokleta noć... Noć koja joj je upropastila život...
A onda se tu našla Lea,ista ona koja ju je donekle urazumila i vratila u socijalni život. Ista ona koja joj sada preti.

Ustani.. ustani i bori se...

"Ostavi me.."

"Preklinjem te... "

"Nemoj..."

"Boli me..."

Suze... Krv... Mrak..

Mrak koji je guta...

Ne !!!

Držala se za glavu gušeći se..

"Rina ? Rina znam da si unutra izađi ! "

Kook?

Ne ne sme da me vidi ovakvu..

"Samo malo."

Obrisala je suze i doterala se u red. Na vratima je našla zabrinutog momka zečijeg lica..
Momentalno ju je obgrlio rukama,ali situacija od malo pre ju je potresla i odgurnula ga je.

"Ri ? Šta se desilo ? Plakala si ?"

"Ništa Jungkook. Reci ostalima da sam otišla u vilu. Nije mi dobro."

"Rina daj da te odpratim"

"Ne treba,sama ću."

Istrzla je ruku iz njegove i krenula prema izlazu u suzama.

Iako mi nisi ništa,ti si moje posebno mesto. Ti si moj mir i moja sreća.
Zašto onda ovaj prokleti svet mi ne dozvoljava da te zadržim ?

Vratila se u sobu zaključavajući vrata. Telefon joj je zvonio i zvonio. Na vrata su lupali i lupali.
Ne sečeras će biti sama i ohladiti glavu. Obećavala je sama sebi.

Tup..tup..tup..

Huh??

Krenula je prema terasi odakle se zvuk i čuo.

Tup..tup..tup..

"Izađi ko god da si !! Ne bojim te."

Ruka joj je završila preko usta.Pretrnula je.

Taj miris..

"Ne bojiš me se ? Da li si sigurna ? U pravo si se ukočila? "

Začula je taj glas opet.

Pustio ju je smešeći joj se.
Ni trenutak kasnije zagrlila ga je sa suzama u očima.

"Jungkook !"

"Hej... Nisam hteo da te uplašim... Čuo sam Leu i tebe,i posle si pobegla i..."

"Zabrinuo sam se..."

Ti znaš...

"Idi kook.. čuo si.. najbolje je da odeš.."

"Rina celo vreme sam se bojao... "

"U redu sam,stvarno.. idi sada.."

"Ne želim da odem.. ne želim da te ostavim samu.. šta god da si preživela to nisi zaslužila.. ti... Ono veče kada smo spavali zajedno.. Rina to je bilo najlepše veče u mom životu. Spavala si pored mene i to mi je bilo dovoljno... Rina.. pogledaj me.. nije me briga ko je Lea. Mene zanimaš ti."

Konačno skupila je snage da ga pogleda u oči.
Te lepe krupne oči.Ponekad liče na bambija.. Nekada tako uplašene,a nekada tako ljute na svoje drugove jer ga nazivaju detetom i dalje.Ali nju to nije bilo briga. Njoj je bio dovoljan takav kakav jeste...

Dve nežne ruke obgrlile su njene obraze. I dalje su se gledali nežno i trenutak kasnije osetila je tople i mekane usne na njenima.