Late night drive Jk💜

7.

Jutro je bilo tako neobično. I dalje kišovito i tmurno. Danas nemaju potrebe da idu u firmu,ali Kook je već znao kada se ona probudi iz njegovog naručja moraće da ode.
Gubio se već satima u njenom mirisu,zapravo ko zna koliko dugo je bio budan. Uživao je u momentu,posmatrajući je nežno. Njene ruke su bile obavijene oko njegovog struka i leđa,usnama skoro dodirujući njegove grudi. Trenutno je mrzeo tu majicu na njemu.
Nežno otvorila je oči gledajući pravo u njega.
Trenutak je prekinuo kada je Rina shvatila da ga je obrglila i da je preterano blizu njegovim usnama.
Širom je otvorila oči plašeći se da se pomeri.

"Došla je struja. Ali kiša i dalje pada."

Nije progovorila,nastavila je da gleda u njegove krupne oči.

Nagnuo se nežno prema njoj,naježila se na njegov topao dah milimetrima od njenih usana.

Da li da mu popusti ? Ako je sada popusti moraće da mu se preda a ona to nije uradila već jako dugo vremena.
Iako ga je smatrala jako atraktivnim i slatkim,bojala se. Bojala se dovoljno da...

Srce je počelo jako da joj kuca. Iz glave su joj se vraćale slike nje u tom prokletom mraku.

"Ne ! "

Gurnula ga je i neverovatnom brzinom pobegla u kupatilo.
Jk je ostao zalepljen za isto mesto pre par sekundi. Više nije ni treptao.

Šta je uradio pogrešno ? Da li ona nema ista osećanja kao i on ?

Rina je nalegla na vrata. Njena glava je užasno bolela. Uzalud je pretraživala lekove za bolove,prošlo je dosta vremena od poslednjeg nestanka struje. Njena fobija postala je vremenom jača od nje same. Uzalud toliko terapeuta,nijedan nije izlečio njenu dušu koja je ostavljena da pati ni živa ni mrtva.

Njena agonija je trajala sve dok nije začula kucanje na vratima.

"Rina ? ....."

"Izvini ako sam pogrešio... Ja... Izađi molim te... Dugo vremena provodimo zajedno mislio sam da se osećaš isto kao i ja.."

Jk je mislio da je debelo zasrao stvari ovaj put.

"Rina.. izvini,zaista neću više da te maltretiram. Izaći ću i ostaviću te na ...."

Prekinula ga je tako što ga je iznenada zagrlila.
Suze su se slivale niz njeno lice dok joj je kosa prekrila pola leđa.

"Rin.... Hej nisam hteo da te rasplačem."

Nežno je milovao njenu kosu dok se nije smirila. Kada ga je konačno pustila nije imala snage da ga pogleda u oči.
Dugo je tišina bila užasna među njima dvoma. Sam bog zna kakve agonije su se odvijale u njihovim glavama i šta su sve hteli da kažu.
Povukao ju je za ruku i vratio nazad u njenu sobu. Vratili su se u položaj pre pola sata. Zagrljeni i pokriveni.
Međutim ovaj put samo se brinuo da ona ne ispusti nijednu suzu. Bar ne zbog njega.

Nežno je podigla glavu i prislonila je uz njegov vrat.
Uživala je u mirisu njegovog parfema. Njegova koža bila je tako mekana.

"Rina ! Golicaš me."

Vratila se u stvarnost kada je čula njegov nežni glas.

"Izvini..."

"Ne u redu je ... Samo malo..."

"Gladan ? "

"Malo..? "

"Imammm.......oh...."

"Imaš vodu ? Vodu ? I vodu? Šta jedeš ti ?"

Rina je sebi kroz misli opalila šamarčinu. Ne pamti kada je poslednji put išla u nabavku.

"Uglavnom jedem u firmi ili posle posla u restoranu... Izvini kook."

"Imaš li čizme ? "

"