Late night drive Jk💜

6.

"Yaah,Park Jimin !!!!! "

"Hobi hyung... Žao mi je !!! "

Vijaju se već pola sata po sali... Jimin je opet pogrešio koreografiju,Jhope ga opet juri,dok Tae skače po Kookiju.
Namjoon i Jin su opet zapeli na istom delu... Dok Yoongi negde uveliko zapisuje reči svoje nove pesme...
Devojke se smeju već 20 minuta kao blesave.
Rina je naprosto sedela negde u ćošku posmatrajući kako se u sekundi ova grupa pretvorila u haos.

"Vaaah..."

"Šta je bilo ? "

"Kiša.... Užasno pljušti.."

Svi su se zalepili za veliki stakleni prozor zgrade posmatrajući oluju napolju.
Monsuni tokom Juna u Seoulu su najgore vreme za izlazak igde. Česte poplave,jak vetar i večito mokar do gole kože iako imaš kišobran.

Osetila je topao dah na svom vratu.

"Mislim da ćemo morati kući peške..večeras.."

Jungkook ?

Naježila se i on je to primetio. Zadovoljno se osmehnuo na njeno šokirano lice.

Zapravo da...
Došli su zajedno,motorom.

Sada je nemoguće krenuti kući istim..

"Ok.. pošto je nevreme jako,i čini se da neće stati mislim da bi najbolje bilo da se podelimo u grupe i krenemo kući."

Rina se brzo dozvala sebi ali nije očekivala da će Tae tako brzo povući rukav i pozvati je sa njim. To je bilo poslednje što je želela.
Politički je odbila rekavši da je već naručila taksi.
Uspela je da ih pusti da svi odu jedan po jedan...

Konačno presvukla se i krenula kada je Jk iskočio niotkuda.

"Šta ti radiš ovde ? Zašto nisi otišao kući ?"

"Dovezao sam te. Kakav bi muškarac bio kada bih te pustio da ideš sama po ovom haosu kući ? "

"Mislim da ni ti nemaš čime da ideš trenutno. Jungkook,momci će se zabrinuti kada budu videli da te nema."

"Yaah,samo nisam hteo da te ostavim samu.."

"U redu kako onda planiraš da stigneš kući ? "

"Uvek imam dva kišobrana,možemo da hodamo,ili da poručimo taksi."

"Mislim da je taksi sjajna ideja.."

Povukao ju je za ruku trčeći ka ulici. Međutim nijedan automobil nije stao.
Ubrzo odustali su,i krenuli ka njenoj kući.

Kao da je viša sila bila u pravo protiv njih dvoje,naišao je automobil koji je prošao ravno kroz baru kvaseći ih oboje.
Kook je nastavio da psuje dok nije shvatio da se Rina smeje.

"To đubre !! .....Rina ? "

"Moooholim? "

"Zašto se dođavola smeješ ? "

"Jungkook,izgledaš tako neodoljivo kada si ljut.."

Automatski se nasmejao na njene reči.Njegovo srce je u pravo podrhtavalo od nje. Ona zapravo nije ni bila svesna šta je mogla da uradi samo jednim osmehom,a kamoli rečima.
Ne tako brzo ušli su potpuno mokri u njen dom.

"Kupatilo je tamo,naći ću ti nešto da se presvučeš."

"Am...Rina? Kako.... Ovaj... Možda bi..."

"Ostani,oluja je,već je kasno i mokar si.U redu je za večeras. Stvarno.."

Sav crven ipak je ušao u kupatilo i istuširao se. Ona mu je već našla odeću iz kompanije. Eto konačno je poslužila nećemu muška kolekcija iz kompanije.

"Ovaj.... "

Okrenula se na njegov glas i ostala šokirana. Kao Jungshoookirana.

Ispred nje je bilo predivno izvajano muško telo. Nije mogla da prestane da gleda. Ne... U pravo je zaboravila i da diše..

"Jk. Izvoli stvari."

Gurnula ga je nazad u kupatilo,i odmah potom pogledala u svoje ruke.

Sranje. U pravo je dodirnula te pločice.
Pocrvenela je.
Osetila je i kako joj uši crvene...

Razmišljala je o tome kako je nepunih par metara u susednoj prostoriji savršeno izvajano muško telo...
Ne Rina..Ovo nije trenutak....

Čim je izašao,i on vidno crven ona je uletela u kupatilo.
Topla voda ju je opustila....

Navukla je pidžamu na sebe i stupila na topli laminat.
"Da li si za..."

Piiip.

U pravo je nestala struja.

"Jungkook? "

"Gde si Rina ? "

"Ovaj...ja..."

"Rina ? "

"Mmmmooolim? "

"Bojiš se zar ne ? "

"Pa.... Da...."

"Ah... Dođi..."

Nekako uspeo je da razazna njeno telo od ostalih predmeta oko njega. Povukao ju je i privio uz njega. Tresla se kao mače.
Bojala se mraka više nego bilo čega.
Zašto se dođavola nije setila da kupi lampice na baterije ? I zašto su njihovi telefoni skroz prazni ?

"Da li mogu nekako da ti pomognem ? Zbog čega se zapravo plašiš ? To je samo mrak. To vidiš i kada zatvoriš oči.? "

Mrak... Da... Isti onaj koji je nepodobno iskusila pre pet godina. Mrak koji joj je progutao pola duše... Mrak za koji niko ne zna. Čak ni njeni roditelji.
Mrak koji joj je odneo nevinost na surov način. Mrak koji je vladao u noći kada je silovana...

"Molim te... Samo nemoj da ideš..."

Obgrlio ju je rukama pustivši je da prisloni svoj nos uz njegov vrat. Naslonio ju je uz sebe niz tu dugačku garnituru koju je imala. Zahvalila se sama sebi jer je to bila najbolja stvar koju je kupila. Dovoljna je za dvoje. Sada je to i potvrdila.

Konačno smirila se duboko utonuvši u san.

Međutim on nije mogao da spava. Ne još. Želeo je da iskoristi ovu priliku.  Ovaj momenat kada može slobodno da je drži uz sebe,bez brige hoće li ga neko od ostalih popreko pogledati. Momenat kada se osećao kao muškarac pred njom iako su ga svi smatrali za detetom.
Momenat kada je mogao da miriše njenu kosu do besvesti..  i uživa u njenom dodiru..
Toliko opuštajuće i primamljivo...
Držao je želeći da je nikada više nepusti..