„Apsolutno me ne zanima kako izgledaš gol, Matias. Meni je moj muž sasvim dosta i nemam oči za druge muškarce." Sabrano mu odgovorim, ali u sebi sam sve samo ne smirena, jer privlači me na jedan neobjašnjiv način te me sram što to očito ne znam sakriti. Uvuče još jedan dim cigarete i pušta stol, sada je opet u onoj zavaljenoj pozi na stolici, dok križa nogu preko noge i ne povlači svoj pogled s mojeg. Kao da čeka da se izdam, kao da me nastoji pročitati.
„I najbolji ponekad griješe." Škrto mi se nasmije.
„Očito je tako, barem u tvom slučaju. Jer apsolutno me se ne tiče što kriješ pod odjećom" Odsutno režem novi komadić pizze.
„U tom slučaju direktor je pravi sretnik!" Jezikom lizne kut usne. Provokativan je na jedan suptilan, erotičan način, a moje oči očigledno samo lutaju njegovom facom i detektiraju te detalje. Dobro se držim, samoj sebi ponavljam.
„I ja sam sretnica jer ga imam za muža!" Tako je, svojim stavom lagano ga smrknem.
„Zašto mi sada zvučiš previše zrelo za svoje godine?"
„Jer je nemarno biti nezreo dok si supruga i majka." Pojasnim. S usana mu klizne maglica dima.
„I usprkos rečenom svejedno zuriš u moje usne. Ne možeš to negirati." Progutam i pogledam mu opet u oči jer sam zaista bila na usnama. Preznojena sam.
„Matias, ustat ću se i prošetati nekud sama! Kako ovo može biti u redu?" Pobunim se i odložim vilicu i nož. „Ponašaš se kao da maloprije nismo razgovarali i riješili neke stvari. Nas dvoje jedva da se znamo... Mislim, dok ovako razgovaramo ja imam dojam kao da te znam čitav život jer si mi ugodan i to ne mislim negirati, ali ne smijemo prelaziti granicu zdravog razuma i ukusa. Okej? Još mi samo fali da sutra pričaš po firmi o ovome."
„Zara, zafrkavam te jer vidim na što se ložiš. Hajde opusti se i uživaj u ovom lijepom danu, nisam lajav i ne trebaš strahovati da će itko saznati za ovo, premda se nema što ni znati jer ne radimo ništa pogrešno. Zapravo, možda više nikada nećemo nas dvoje imati priliku da razgovaramo... Garantiram ti da je moj pristup prema tebi prijateljski jer kada zavodim ženu signali su mi jasni i ne brini oko toga. Zauzeta si i ja te poštujem." Ponovno mi se približi pa stavi svoj dlan preko mojeg. „Jako si slatka i volim te zafrkavati. Kao što bih mlađu sestru. Otprilike tako. Ne susrećeš svaki dan nove ljude s kojima tako brzo klikneš da se u istoj minuti i svađate i smijete."
„Da, moglo bi se reći da smo baš nekako neobično brzo kliknuli. Mislim da je stvar u tome jer si jako društven i otvoren. Ja sam jednaka."
„Pristupačna si..." Složi se sa mnom. Vjerojatno sam bila previše gruba, umišljena još više.
„Čuj, razlog zbog kojeg ti gledam u usta je cigareta. Prestala sam pušiti, ali na neke dane mi fali. Kad sam umorna, iscrpljena... i tako dalje." Ruka mu je i dalje preko moje, sada svojim kažiprstom po mojem dlanu crta kružiće. Trudim se ne obazirati i ne raditi dramu oko ovoga, premda u mojim očima to nisu prijateljska posla, kao vjerujem ni u očima prolaznika.
„Nije grijeh ako uzmeš dim." Preko stola mi nudi svoju cigaretu. „Hajde, jedan je život."
I ja budala uzmem tu cigaretu pretežno samo zato da oslobodim svoj dlan iz njegovog, pa je prislonim na usne i uvučem dim koji nosi aromu nostalgije. Ta ugoda me tjera da zažmirim. Otvorim oči kroz koji trenutak i on me gleda zamamno kroz tu maglu dima koju režu njegove zelene oči. Vratim mu cigaretu koju on smjesta stavi u usta i s osmijehom me opiše: „Baš se vidi da si uživala. Ali neću te nagovarati da zapališ, ovo je dovoljno. Pohvalno što si prestala, i ja se zapravo trudim, ali mi ne uspijeva."
„Prestala sam u trudnoći radi Eme."
„Ema ti se zove kćer?" Klimnem mu. „Jako lijepo ime. Imam zapravo jednu pjesmu koja se zove 'Ema'. Napisao sam je dok sam bio srednja i uglazbio zapravo nedavno. Jedna mi je od omiljenijih."
