Uzmi me i ne puštaj (Mirjana & Neven)

Četvrto poglavlje

"Bezobrazan si." izjavim kad uđem u dnevni boravak u kome se Svetlana radovala povratku mog starijeg brata Mitra u koga je, iako neće da mi prizna iz nekog razloga, zaljubljena do ušiju. Sednem do Vida od kog otmem svoju šolju i popijem gutljaj kafe. Neven se zasmeje i namigne mi. "Nije lepo to što radiš. I zašto ste se vas dvojica već vratili? Trebalo je da ostanete do utorka na vikendici."

"Mitar nije mogao da dočeka da se vrati i vidi Seku a ja sam se nadao da ti nedostajem. I zašto je Neven bezobrazan?" lupi i ostane živ, Ceca pocrveni, Mitar se zasmeje a ja ne skidam pogled sa mog sunca. Vid je uvek bio suviše radoznao. I uvek je znao sve ono što sam želela da sakrijem od tate, njega i Mitra. "Bilo nam je dosadno, Sveta i Velja nisu mogli da ostanu a devojke je to jako potreslo pa su svi otišli još sinoć. Tužan sam što ti nisam falio. Ti meni jesi. " lažovčina. Jedva je čekao da pobegne od mene juče.

"Rekao sam joj da je vodim na jedno mesto i sada nju zanima gde ću da je vodim. A neće saznati dok ne odemo." gleda me nekako obećavajuće. Kao da smo sklopili dogovor koji nikako ne sme da prekrši, meni nervoza struji kroz nervni sistem i samo želim da se ono što sam njemu rekla da ne želim ipak dogodi. Želim da ga ljubim dok ne padnem u nesvest a onda da me polije vodom i da nastavim gde sam stala. "Uvek je bila radoznala, šta ćeš." provocira me, zašto me provociraš Nevene?

"Ne idem nigde dok mi ne kažeš gde me vodiš. Možda hoćeš da me prodaš u belo roblje." Mitar i Svetlana ljubavišu i cvrkuću, Vidu smo postali nezanimljivi još pri prvom izgovorenom slovu a tata spava. Nevenu se sa usana otme smešak kakav mi do sada nije nikad uputio a ja od silne želje, nesvesno obližem usne. Čega ipak postanem svesna kad mi očima da jasan signal da to više ne radim. Iz inata ponovim to a on skoči sa ugaone i ode negde. Svetlana i ja se pogledamo na brzinu, dosta je da joj namignem i ona zna koliko je sati. Klimne glavom pa se opet posveti Mitru. "Ne izazivaj me. Dođi u sobu, čekam te." bila je poruka od Nevena, telo mi je za trenutak utrnulo ali nekako uspem da ne ispolivam Vida i sebe kafom pa uz opravdanje da idem da se spremim pobegnem kod njega. Stajao je kraj mojih vrata i spremno okrenuo ključ u bravi kada sam ušla u sobu.

Srce mi zalupa kao ludo pošto me zarobi između svog vrelog tela i hladnog zida. "Hoćeš li prestati da lickaš te usnice gospođice?" napet je i nervozan, tresem se ali nisam uplašena. Đavolski je dobar ovaj osećaj, iako nisam sigurna šta mu se desilo odjednom, pre manje od sat vremena držao mi je predavanje a sada je spreman da uradi nešto što je rekao da ne bi ikada trebalo da se desi.

"Možda." promuklo kažem pa se nakašljem. Ispašće da me drma nejebica a ja sirota ne znam šta se dešava. "Hoćeš li mi reći gde me vodiš?" sve mi je bliže i sve mi je lepše. Hoće li me poljubiti, Bože? Da li ću osetiti te slatke usne još jednom? Zgrabi me kao ludak navlačeći me na sebe da mu budem bliže. Jako sam zbunjena. Šta sada?

"Ne znam šta je kliknulo u meni ali moram da ti dam ono što Luka nije." okrzne mi usne svojima, otme mi se uzdah zbog kog me jače stisne uz sebe. "Gubim se lutko, moraš da me razumeš. Teško je suzdržati se a ti si mi jako, jako blizu i jebeno si.... Ne želim da uradimo to što sam imao u planu u kući tvog tate a mog drugara. Vodim te negde gde ćeš moći da uživaš do besvesti. Sačekaj da se Nikola probudi da mu kažem da idemo i onda možemo kako hoćemo." šapuće a u pogledu mu vidim isto ono što se dešava u meni trenutno. Nervozu, strah i želju.

"Vraćaš me u stvaran svet sada. Zbog tate sam i ćutala sve vreme, znao bi ti to odavno da nije on tu." zagrlim ga oko vrata pošto pokuša da me spusti iz naručja i pribijem se uz njega želeći da ga upijem u sebe. "Nemoj molim te, pusti me da malo uživam."

"Imaćeš vremena da uživaš jer te ja pre kraja odmora na kome si trenutno ne vraćam kući. Nikoli ćemo reći da nam oboma treba malo odmora i idemo kod mene kući. Tamo ćeš dobiti sve to što želiš. I sve što ja želim."

"Kući? Zar Sanja nije tamo?" namrštim se pošto se setim da on ima ženu. Nažalost.

Zakikoće se slatko i uštine me za dupe. Tome se ipak nisam nadala pa se jedva suzdržim od vrištanja. "Ona je u stanu. Ti i ja idemo u Valjevo, da vidiš kuću gde sam se rodio."

"Ja želim da vidim spavaću sobu." izleti iz mene kao grom iz vedra neba i u tom trenutku počne magija. Sklopi usne s mojima ljubeći me žestoko. Sa Lukom ovo nisam imala i to je verovatno najveća greška. Nama je falilo strasti. Dopusti mi da svučem majicu sa njega i majku mu jebem.... savršen je! "Nevene.."

"Ne govori ništa." prostenje a ja zanemim. Tako seksi. "Ne pričaj već se prepusti. Prvo mesto gde te vodim kad stignemo tamo jeste spavaća soba, zaslužila si da budeš zadovoljena. Luka je očigledno bio nesposoban za to ali ja ako nešto umem, umem da zadovoljim."

"Šta još umeš?" upitam kroz poljupce baš kao što je i on pričao.

"Saznaćeš vremenom." reče i sklopi oči trljajući se o mene. "Ja ipak nisam dovoljno jak da se oduprem svojim osećanjima, niti sam dovoljno lud da ne primetim neke stvari lutko. Tako da sve što od tebe želim je da mi se prepustiš."

"A ti meni nećeš da se prepustiš?" zubi nam se sudaraju od siline poljubaca ali ne zaustavljamo se nijedan.

"Ne znam kako da ti se prepustim bolje od ovoga lutkice. Budi dobra devojčica i ne provociraj me više dok smo ovde inače će noć pred nama biti žešća nego što mislim da bi trebala da bude. Spakuj stvari, Nikola će se uskoro probuditi a onda nas dvoje bežimo."

Da, ipak me drma nejebica. A i njega izgleda.

Ja sam nestrpljiva a mogu da zamislim kako je vama. I baš zato... uživajte!