Uzmi me i ne puštaj (Mirjana & Neven)

Deveto poglavlje

Svanuo mi je jedan od tužnijih dana otkako sam sa Nevenom u tajnoj vezi. Došao je taj dan kad se on seli u svoj iznajmljeni stan a to znači da ga više neću viđati tako često polugolišavog u svom dvorištu a taman sam se navikla na to. "Ne budi mi tužna. Možeš da dođeš kod mene kad god poželiš." prišunja mi se s leđa i ugrabi priliku da me poljubi na momenat, dok niko nije gledao u nas.

"Navikla sam da si tu." mučno mu priznam. Mnogo će mi faliti to da je tu. Jeste da on radi od ujutru do kasnog poslepodneva ali svako veče proveo je sa mnom. Znam da ne bih trebala da ga gušim, muškarci to ne vole, ali ne mogu da se otmem ovom osećaju. Kao da umire jedan deo mene. Možda ja i preterujem, mislim sigurno preterujem, ali jače je od mene. "Znaš i sam koliko sam razmažena."

Uzme šolju iz moje ruke i osmehne mi se najlepšim osmehom na svetu. Čime sam zaslužila ovakvog anđela? Kako li sam Boga zadužila da mi baš Nevena pošalje? "Znam, ja sam te razmazio." čiča se na to zakašlje i ponosno pokaže rukom na sebe. Nacerim se Nevenu koji kao da je pocrveneo na sekund a onda se i ispravio. "Željko i ja smo te razmazili. Dok su Nidža i Vera u duetu pokušavali da te izvedu na pravi put i naprave od tebe devojku za primer." stric mi još jednom izmami osmeh na lice pošto podigne palac na gore u znak odobravanja.

"Ostavi mi ćerku na miru i dođi ovamo da postavimo tendu ovde. Ubiće nas sunce." tata dozove Nevena a meni srce poskoči zbog načina na koji je to uradio. Nikada mu se nije tako obratio. Trznem se pošto me uštine za struk pa mi namigne i pođe da pomogne tati. Ja definitivno nisam za primer, osećam se loše što radim tati iza leđa i to što sve što radim, radim s njegovim drugarom ali meni je prelepo s njim. Ne mogu protiv sebe i znam da će moja osećanja prema Nevenu napraviti haos u našoj velikoj porodici, ali to što osećam prema njemu kosi moj razum u potpunosti. Spremna sam na sve samo dok sam s njim. "A ti ćerko moja voljena, donesi taji kafu."

"Evo tatice!" osmehnem mu se na šta sumnjičavo podigne obrvu prema meni a Neven mi očima jedva primetno daje znak da prestanem sa slaganjem faca. Ne mogu. Uznemirio me je, šta li to on zna? I zašto neće da ospe paljbu po nama dvoma?

"Šta te muči Mirjana? Kriješ li nešto od mene?" tačno na njemu vidim da nešto zna. Malo gleda u mene, malo gleda u Nevena i smeška se bez prestanka. Ne znam šta zna, ali sam sigurna da nešto zna, samo ne razumem zašto ništa ne priča? Zašto je tako miran? "Mirjana sa tobom pričam."

"Šta bi ona pa krila od tebe Nikola? Vid je tvoje pokvareno i lažljivo dete, ne Minja." Vid pokaže Nevenu srednji prst i nastavi da gura pecivo u usta. Tati se vrh usne izvije u smešak, Neven udari Vida preko glave a tata još uvek gleda u mene.

"Ništa ne krijem od tebe tata." priđem mu sa kafom i spustim je ispred njega. Uzme me za ruku i nežno me pogleda. "Molim tajo?"

"Želim da budeš srećna sine, i znam da ćeš mi sve priznati kad budeš spremna a ja ću biti uz tebe i tada. Samo pazi šta radiš, jer to što radiš i to sa kime radiš može da bude pogubno po tebe." šapne mi na uvo i vidim kako pogleda Nevena. Razvučem kez preko lica i sklonim se. On sve zna... a to znači da i svi ostali znaju, samo se prave mutavi. A to znači da će mi Vid kad tad izvaditi dušu na nos zbog Nevena. Nas dvoje se pogledamo na momenat pa uđem nazad u kuću gde me je dočekala strina sa upitnim pogledom na licu. Hoće li u ovoj kući ikad biti mira?

"Šta se smeješ tako, ko neka luda?" još uvek me gleda kao duha a onda se i Neven pojavi.

"Možeš da ideš da piješ kafu Verice, ja ću pomoći Minji u kuhinji danas." strina prevrne očima što Neven proprati s osmehom na licu. "Nemoj da mi pokvariš ovo Verka, idi kod muža, hajde. Želim da spremim doručak, ja tebi ne valjam ni kad oću da pomognem ni kad neću. Ti si luda žena." reče i odmahne glavom.

"Nemoj da ti ova luda žena jebe mater mali! I sad je meni jasno što se ovo moje dete smeje ko da je luda. Idem ja kod mog muža. Ne morate doručak da spremate, kupili smo Žeks i ja svima. Mislim da imate vi o čemu da pričate." značajno me pogleda a ja se od muke nasmejem. "A posle ćemo ti i ja da se ispričamo ljubi te strina. Sve ćeš da mi ispričaš."

Strina nas ostavi same i Nevena u čudu. Pogleda me kad se zakikoćem i tačno mu na licu vidim da nema pojma šta se dešava. "Šta je s tvojom familijom? Već dva dana se ponašaju ko ludaci." ozbiljno kaže a ja ne mogu da prestanem da se smejem. Sladak je kad se izgubi tako. "I ti si izgleda poludela. Šta se smeješ tako?"

Popnem se na prste i na uvo mu šapnem da dođe u moju sobu a onda mu pobegnem. Kroz par minuta bila sam sigurna da više niko ne može da nas vidi. Čim je ušao u sobu okrenula sam ključ za njim i skočila mu u naručje. "Volim kad se smeješ..." šapne sad on i udari me po dupetu.

"Ti i ja smo ludi, ne moja familija. Provalili su nas Nevene, sad samo čekaju da priznamo."