Peto poglavlje

1K 42 18
                                    

Tata se složio da Neven i ja pobegnemo iz Beograda i već smo negde na pola puta do Valjeva. Neven me sve vreme začikuje i ne dopušta da nastane neprijatna tišina. Do juče nije znao ništa, a danas... danas nam jako malo fali da se kresnemo u kolima. "Ovde ćemo stati da jedeš nešto. Nisi ni parče hleba stavila u usta danas, moraš da jedeš." moja preglasna creva prekinu lepe momente smeha i čim ugleda prvu pekaru zaustavi auto i pogleda me.

"Hoćeš da me nahraniš da bi mogao da me istrošiš ko čovek večeras, jel da?" namestim haljinu koju je on svojim rukama previše podigao a kad ga pogledam nasmejem se. Postidela sam ga, sav je crven. "Izvini. Mislila sam.."

"Ne izvinjavaj se jer nema potrebe. Ali ja tebe neću da trošim ni večeras ni bilo kada. Sa tobom planiram nešto nežnije da radim, ti to zaslužuješ. Ne da te neko troši. Uostalom to je tako ružan izraz.." topim se od miline dok ga slušam kako priča sa mnom. Zagleda se u neku nevidljivu tačku i pogleda u mene taman kad ugrizem usnu. "Šta si mi uradila za samo jedan dan to nijedna nije za ovih mojih trideset četiri godine. Šta bi želela da radimo kad stignemo u Valjevo?"

"Znaš ti jako dobro šta ja želim." približim mu se i ovlaš utisnem usne o njegove. Ukus mentola izazove me da jako uzdahnem.

"A šta Vi to želite gospođice Nešić?" razigrano me pita uvrtevši oko prsta onaj prokleti pramen kose koji mi iz nekog razloga uvek ispadne iz repa.

"Vas želim gospodine Bagdal. I to jako." pomazim ga po licu a ruku spustim na njegov vrat i otisnem mu poljubac na jabučicu.

"Bezobraznice jedna." promukao je od želje i zvuči mi previše zavodljivo. "I to moramo da počnemo od nekud. Zato sam te i pitao šta želiš da radiš prvo." zgrabi mi tu ruku i spusti je na svoje pantalone zbog čega progutam knedlu. On je opušten ali ja sam ipak malo nervozna i pokušavam da prikrijem to.

"Prvo želim da te ljubim gde stignem." nasmeje se i pusti moju ruku pa izađe iz kola a za njim izađem i ja.

"To ću ja tebi da radim. Ali kad budeš manje nervozna i malo više spremna. Nema potrebe da radiš nešto u šta nisi sigurna. Uostalom ja sam svestan situacije u kojoj se nalazimo i čekaću dok se ne opustiš. Meni nije problem." obgrli me preko ramena kad mu priđem i povede me unutra da već jednom nešto i pojedemo. Ipak nisam uspela da sakrijem nervozu, i sad neće biti ničega a ja ga đavolski jako želim. No, ako on misli da treba da čekamo, čekaćemo. Valjda bar on zna šta radi. Kad smo stigli u Valjevo bilo je rano poslepodne, prošetao me je kroz centar grada, odveo me na sok i kolače i sve je bilo prirodno i prelepo. Iskreno, samo sam želela da konačno ostanemo sami a on, kao da mu se nije žurilo. Kao da je sve vreme sveta pred nama a ja ću eksplodirati od muke. Kada smo konačno stigli do njegove kuće obradovala sam se kao malo dete što mu nije promaklo. "E vidiš u ovoj kući sam rođen i ovde sam odrastao. Nije neka lepotica, ali je moja."

Pogledam u malu kućicu pred sobom. Šta ovde njemu nije lepo? Dvospratna kuća sa velikim dvorištem i tujama sađenim uz ogradu koja je opkruživala svu tu lepotu.

"Meni se dopada. Simpatična je." slegnem ramenima i pođem pre njega da uđem jer on bi stajao tu do jutra a ja bih ipak da vidim kuću i iznutra. Pošao je iza mene uz kikot i negodovanje na moju nestrpljivost. "Ma pričaj šta hoćeš. Ja jedva čekam da ostanemo već jednom sami." on nema roditelje i nema braću i sestre. Mama i tata su mu poginuli godine kad smo nas troje rođeni i nikad nisam čula da je rekao ijednu reč o njima. Bilo dobru, bilo lošu. Nikad nije pričao o svojima.

"Vaša želja moja zapovest." reče mi i zaključa ulazna vrata, ne dopustim mu ni da se izuje kako treba već ga povučem prema sebi i snažno ga poljubim. "Koliko si nestrpljiva. Ubićeš me ženo Božija."

"Meni je nešto obećano Nevene." prekristim ruke na grudima. On prasne u smeh i podigne me u naručje pa povede uz stepenice gledajući me u oči.

"Ako si sigurna da želiš, dobićeš sve što sam obećao jer ti najbolje znaš da ja obećanja ne kršim." gurne nogom vrata jedne od soba, ostanem zadivljena videvši ogroman krevet. Ne stignem da kažem ništa što sam želela jer se obruši na moje usne. Ljubi se tako savršeno, ovo nisam osetila nikada u životu. Ma ovo je fantastično. "Jesi sigurna?"

"Nemaš ti pojma koliko dugo ja ovo priželjkujem. Za tebe ću uvek biti spremna." prostenjem pošto poljubi moj vrat na šta sam previše slaba. Noge mi zaklecaju toliko da me uhvati oko struka i podigne na sebe.

"Hrabrija si od mene lutko. Imaš muda da tražiš to što želiš a ja sam godinama terao sebe da se zadovoljim onime što imam jer nisam bio u stanju da sebi priznam šta stvarno želim." svuče mi bretele sa haljine koja mi u jednom potezu sklizne do pola stomaka. Grudi mi se time otkriju a on jezikom pređe preko moje ključne kosti pa spusti savršene usne na moje bradavice. Izvijem mu se u naručju zbog čega me jače stisne uz sebe i prekine da me ljubi na čas. "Grudi su ti savršene... kakav li je ostatak lutkice? Da li ti je celo telo tako slatkog ukusa?"

"Ne mogu više Nevene... želim te odmah. Molim te.." procvilim. Spusti me na pod i moja haljina ode dođavola. Ostanem ispred njega u gaćicama, uhvati me za ruku i okrene me za pun krug. "Ne muči me više. Pući ću od muke." ruke zavučem u njegovu kosu i slasno ga poljubim pošto me obori na krevet i konačno osetim njegovu težinu. Jako dugo želim ovo i znam da se neću razočarati u njega jer mi je dobro poznato da on stvari nikada ne ostavlja nedovršene.

"Dobićeš sve. Samo me slušaj jer ne želim da te bilo šta boli i da te povredim." jedva govori i postanem svesna činjenice da je na rubu samokontrole. Zato se ipak umirim i poslušam ga. "Nikad nisam drhtao zbog žene, šta uradi od mene Minja?" osmehnem se i zavučem ruke pod njegovu majicu. Dopusti mi da mu je svučem ruke naslanjajući na savršene trbušnjake. Izvuče kaiš iz farmerki ostavši isto kao i ja samo u donjem vešu. Poljubi me u čelo, u nos, u usta i poče da se spušta niže. Želela sam da mi opet obradi grudi ali preskočio ih je i spustio se na stomak. Utisnuo je i tu par poljubaca pa zubima počeo da mi svlači gaćice.

"Majko draga!" prostenjem videvši taj prizor. Zašto mi to radi? Zašto me muči tako? "Sunce..."

"Ššš lutko. Tvoje je da uživaš." vrati se gore, jako me poljubi, ugrabim priliku i svučem mu bokserice. Pred očima mi je čovek u kog sam zaljubljena isuviše dugo i to potpuno go. Ja sam definitivno srećna žena. "I bićeš još srećnija sa mnom." namigne mi. Nije mi bila namera da to kažem tako glasno. Nastavio je da me ljubi pohotno gde god je stigao a ja nisam mogla da se oduprem osećaju miline koji me je preplavio. Da sam znala da će biti ovako dobro, rekla bih mu još odavno. Taman kad sam to pomislila postalo je još i bolje. Dodirnuo mi je macu što me je nateralo na glasac jecaj, nasmejao se još jednom me poljubio pa legao opet preko mene i naslonio usne na moje uvo. "Tebi treba pravo muško lutko moja." reče pa polako uđe u mene. Zaječim kad ga osetim i privučem ga rukama još bliže. "Ja više nemam snage da se suzdržavam. Ako budem pregrub kaži mi da se zaustavim. Jel važi?" klimnem glavom umesto da mu odgovorim i promeškoljim se pod njim. Željna sam ga. Previše.

"Ne možeš da me polomiš. Želim te grublje." kažem mu na uvo pa ga stisnem uz sebe a on me bez reči pogleda, namesti se bolje između mojih nogu i počne i jače i brže da ulazi u mene. Podigao mi je noge na svoje kukove od čega sam pala u delirijum. Tako je čaroban. "Sunce moje lepo..."

Uštine me za bradavicu i ubaci mi jezik u usta. Mrvi me usnama, gde god bi me poljubio imala sam osećaj da se topim ko kockica šećera. Taman kad sam mislila da je na kraju, ustao je s mene, okrenuo me da stojim na kolenima i nabio se otpozadi, vukući me za kosu. Vrisnem pošto me udari po guzici i uhvatim se za ivicu kreveta kad počne svom silinom da se zabija u mene. Uhvati me za ruke i povuče me ka sebi jednom rukom a drugom počne da mi mazi macu. Blizu sam, jako blizu a znam da je i on. Stenje i doziva moje ime a u trenutku kad sam doživela orgazam vrisnula sam iz sveg grla i prošaputala njegovo ime kroz stenjanje. Nakon toga osetila sam toplu tečnost kako se razliva po meni i nasmejala se. Posle toga pustio je moje ruke i spustio se preko mene ljubeći mi leđa.

Uzmi me i ne puštaj (Mirjana & Neven)Onde histórias criam vida. Descubra agora