Zatajen ( III Deo serijala Zarobljena)

4. Crna reka

- Raskovnik ne cveta na vrhu Rtnja. Moji preci i ja smo ga izrovarili đonovima cipela tragajući, ali nijednog primerka biljke koju tražimo tamo nema - reče Lazar nakon dužeg ćutanja.

- Dakle naš napor, Evanđelijin trans i moje povraćanje behu zabadava - promrmlja Vladimir.

- Da ste mi odmah rekli za čim tragate rekao bih vam da se ne penjete.

- A mi ti naravno ne bismo poverovali i nastavili bi da se penjemo svakako - nasmeši se u bradu Filip.

- A onda bi nas ugušio onaj gas iz pećine ka kojoj smo u neznanju krenuli. Činjenica je da je dobro što se naš put ukrstio sa Lazarevim - namignu Milica njihovom domaćinu.

- Ništa se ne dešava slučajno i nijedan korak nije zabadava - Evanđelijin zvonak glas se odbi o zidove. - Nećemo govoriti više o tome kuda smo išli, pitanje je kuda ćemo ići dalje. Iskreno, najviše nade smo polagali u sam vrh planine, znajući da tu izbija sva energija Rtnja. Ovaj naš pohod je bio istraživanje najpristupačnije staze do njega, da ne bismo lutali uoči Ivanjdana i tako izgubili vreme.

- Put ubuduće neće voditi ka vrhu - Lazar protrlja umorno lice zaglađujući useke oko očiju. - Moram da se nadovežem na onu tvoju rečenicu, Evanđelija, da energija ovog mesta izbija na vrhu. I ja sam dugo bio u uverenju da je tako, a zapravo nije. Ne može se poreći da je moć vrha razorna ali to nije ona energija koja nam je potrebna. Vrh Rtnja usisava energiju koja izbija na drugom mestu na planini. To mesto se zove Vrelo.

Grupa je sedela u tišini dok je prebirala nove podatke koje im je njihov domaćin rekao. Evanđelija bila potpuno spremna da vođstvo preda Lazaru. Daleko je bio iskusniji u potrazi za raskovnikom i dobro je poznavao tu planinu nepredvidive naravi. U odnosu na njega oni su tumarali kao slepe kokoši po mraku ovim područjem.

- Kaži nam nešto više o Vrelu - tišinu prekinu Milica. Shvatila je da voli da ispituje Lazara. Njegov glas pun samopouzdanja koji je otkrivao veliko znanje joj je odveć prijao.

On se zavali na stolicu, stavivši ruke iza glave otkrivajući pri tome razvijene mišice: - Ne znam mnogo o tom mestu, pre svega nisam siguran kojim putem možemo do njega stići. Ono što znam je da se nalazi u podnožju Rtnja i to na severnoj padini, dakle suprotnoj od ove naše strane. Kada bi planinu uporedili sa magnetom, Vrelo bi bilo pozitivan pol a vrh negativan.

- Kako za to mesto niste znali ranije i zašto misliš da bi tu moglo biti raskovnika? - upita ga Filip.

- O Vrelu sam čuo prvi put pre mesec dana i to sticajem okolnosti od jedne žene na pijaci u obližnjoj Soko banji. Znate, iako imam baštu nemam baš sve od povrća što mi je potrebno. Kupujem krompira, paprike...nebitno...zaustavio sam se da kupim krompir do te žene i pri tom bacio neobavezno pogled njenu tezgu. Najednom sam primetio neko čudno bilje u gajbi koju je iznela. Nisam mogao da se setim da sam ikada video takvu biljku. Stajala je pored bosioka, ruzmarina i ostalog začinskog bilja.

Lazar ustade i došeta do kredenca. Iz njega izvadi vezu bilja oštrih listova koji štrčaše u svim pravcima prekrivajući malene svetlo ljubičaste cvetove.

- Ovo je čubrica - reče pokazujući vezu svojim slušaocima. - To je začinska i lekovita biljka. Izuzetna je protiv boljki želuca, izvrstan je začin čorbama i pasulju a može se koristiti i hmmm....kao afrodizijak - njihov domaćin blago porumene dok je spuštao čubricu na sto.

- Skloni je slobodno prijatelju - oglasi se Vladimir. - Nije nam potrebna, bar ne meni - dodade cereći se dok ga je Kristina štipkala ne bi li ga ućutkala.

Filip zakrklja od prigušenog smeha i ubrzo mu se pridružiše ostali. Mlada lica zgrčena brigom se razvedriše a oči zasijaše.

- Da nastavim priču - kašljucnu Lazar jer se zagrcnuo od pređašnjeg smejanja. Najednom zastade u prisećanju na momenat kada se nasmejao poslednji put. Nije mogao da se seti jer je verovatno bilo davno. - Prišao sam toj ženi interesujući se za biljku koju je prodavala. Naravno rekla mi je sve o njoj a onda je i pomenula jedino mesto gde ona niče a to je Vrelo. Sam naziv tog mesta me je bacio u razmišljanje pa sam je upitao nešto o njemu i onda mi je ona rekla ovo što sam ja vama preneo. Zapravo, nije mi otkrila gde je, jer kada sam je to upitao mudro je izbegla odgovor rekavši mi cenu za vezu čubrice, pa sam joj ponovio pitanje nakon plaćanja, ali ona mi je samo tutnula kesu u ruke i odmahnula da se sklonim jer nisam dozvoljavao njenoj sledećoj mušteriji da razgleda. Odlučio sam da se ne udaljavam od njene tezge. Motao sam se tuda još neko vreme ne bih li šta čuo korisno. Imao sam sreće. Jedan čovek je razgledao bosiok i ona hvaleći svoju robu kao svaki trgovac, izreče kako je bosiok iz Krivog Vira najbolji. Iz istih stopa sam dojurio kući i priključio internet da bih našao podatak o tom selu. Ispostavilo se da se Krivi Vir nalazi na severnim padinama Rtnja. Logikom polazeći od toga da žene u godinama ne mogu preći velike razdaljine da bi brale bilje, zaključio sam da bi Vrelo trebalo biti u blizini tog sela.