OLEG
Trljajući užareni obraz koji se ta drznica usudila da mi dotakne, vraćam se u radnu sobu gde Matijaš i Igor bulje u pod i jedva zadržavaju osmeh.
Dođavola! Zaboravio sam da će njih dvojica čitavu onu scenu videti putem skrivene kamere!
- Ništa nije smešno! Bude li se i jedan od vas dvojice balvana nasmejao, obojici ću odrubiti glave! Jasno?! - zaurlam na njih, besno se bacivši natrag u svoju fotelju.
- Jasno gazda! - viknu uglas.
- Matijaše, nadam se da sam ti obezbedio dovoljno materijala za preradu, kako bismo onu matoru drtinu ubedili da zaista držim njegovu mezimicu u zatočeništvu.
- Jeste gazda. Još sutra pre 12h video će biti spreman da ga pregledate i odobrite njegovo slanje.
- Bolje bi ti bilo da je tako. A sada razlaz! Želim da budem sam! - izvičem se ponovo na njih, ne pogledavši ih u oči, a oni me bez pogovora poslušaju i ostave nasamo u tren oka.
Jao Havana, Havana. Naplatiću ti sva poniženja jednog lepog, divnog dana. Nećeš mi se izvući sa ovim šamaranjem.
Preko pljuvanja sam nekako i prešao. Ali ovo je stvarno prevršilo svaku meru.
Pa jesam li ja mafijaš ili nekakva seka-persa?!
Platićeš mi za sve i to s kamatom. Samo polako.
---
HAVANA
Sutradan, rano ujutru, probudio me je onaj drugi Olegov habadahija, koji mi je doneo doručak.
- Doručak u 7h izjutra? Ko normalan doručkuje u te rane sate? Još ni oči kasvetno nisam otvorila, aman! - negodujem, više za sebe, a grdosija mi svakako ništa ne odgovara na to.
Odmeri me par puta procenjivački, pa na kraju samo doda par reči, krećući se ka vratima.
- U 9h budite spremni, gospođice Havana. Gospodin Oleg Vas vodi u kupovinu. - izjavi odsečno, te napusti sobu, zaključavši vrata za sobom.
YOU ARE READING
TI SI MOJA
Romance𝙊𝙠𝙤 𝙯𝙖 𝙤𝙠𝙤, 𝙯𝙪𝙗 𝙯𝙖 𝙯𝙪𝙗 Netrpeljivost među vođama mafija, kao i vraćanje duga u vidu uzajamnih ubistava, odvajkada su bili i biće za nekoga samo urbana legenda, a nekome nažalost surova realnost. Šta će se desiti jednog dana kada vođa...