𝙊𝙠𝙤 𝙯𝙖 𝙤𝙠𝙤, 𝙯𝙪𝙗 𝙯𝙖 𝙯𝙪𝙗
Netrpeljivost među vođama mafija, kao i vraćanje duga u vidu uzajamnih ubistava, odvajkada su bili i biće za nekoga samo urbana legenda, a nekome nažalost surova realnost.
Šta će se desiti jednog dana kada vođa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Stižemo u vilu, a Oleg me maletene vuče do sobe u koju sam smeštena.
- U redu je čoveče! Umakli smo im, ko god da je bio u pitanju. Ne vidim razlog da me ovako secaš kao da sam neki džak cementa!
- Umukni i ulazi unutra! - podvikne mi i ugura me u sobu, zalupivši vratima za nama.
Gledam ga u najvećem mogućem čudu, jer deluje kao da je duha video.
Od koga smo toliko bežali i zašto je on sav toliko, nekako... Zabrinut?
- Čeka me važan posao sada. Stoga budi mirna i poslušna i nemoj praviti nikakve probleme. Okej? - pogleda me s podignutom obrvom, a meni u tom trenu iznenada zatitra osmeh na licu.
Je l' on to meni upravo postavio pitanje umesto naređenja?
- Khm, u redu. - klimnem sitno glavom i on istog časa krene da izađe iz prostorije.
Ali ga ja ipak zaustavim.
- Oleg! - dozovem ga, na šta se oštro okrene, gledajući me upitno.
- Mislila sam, ako mi možeš pomoći, samo da odvežem ove trakice na leđima i onda si slobodan. Neću te više zadržavati, kunem se.
Na te moje reči, jasno mi je bilo da je ponovo postao svestan moje odevne kombinacije, iako je neko vreme smetnuo to s uma. Gleda me poput predatora, stiskajući vilicu, a onda u samo dva koraka smanji razdaljinu među nama i priđe mi tik do lica. Potom zavuče obe ruke ispod svog sakoa, koji još uvek visi na mojim ramenima, i posegne za trakicama.
Jao Bože, još više me pali kada petlja po mom vešu, gledajući me ovako spreda!
Zašto mi je toliko privlačan, dođavola?!
Ne znam kome je u ovom trenu bilo teže da diše, ali znam da kontakt očima nismo prekidali. Tela su nam se blago dodirivala, prsa u prsa, a srca nenormalnom brzinom tukla u grudima.
Znam da ti je cilj biti totalno hladan sa mnom, Oleg. Ali teško ti to polazi za rukom još od prvog trena kada su nam se pogledi sreli.
Naposletku uspeva odvezati sve one proklete trakice i sklanja ruke od mene. Ali, baš kada sam pomislila da će me opet ostaviti samu, svu rumenu i zadihanu nasred sobe, njegov sako je skliznuo sa mojih ramena i pao na pod.
U tom času oboje smo pogledali nadole ka njemu, a onda brzo povratili kontakt naših očiju.
Okeej! Veš mi je odvezan i jedva se drži na meni. Sako koji je savršeno skrivao dobar deo mog tela, sada je na podu. A ja se odjednom osećam potpuno obnaženo pred njim!
Gospode Bože, ima li te?
I dok se ja molim u sebi da i ovih par komadića čipke ne spadne sa mene u narednim sekundama, Oleg čini nešto što me je potpuno iznenadilo i paralisalo!
