TI SI MOJA

20.

HAVANA

- U redu. Razumela sam. Zovemo ga video pozivom, gde ja kukam i molim da mi pomogne. Uz sve to imaću šminku koja će učiniti da izgledam zaista pretučeno i izmučeno. - sumiram plan pred svima, dok me oni posmatraju i klimaju glavom.

- Upravo tako, ljubavi. Misliš li da ćeš moći to da izvedeš? - upita me Oleg.

- Šališ se?! Sa zadovoljstvom ću to uraditi!

- Onda je dogovoreno. - ustane, pa se okrene ka svima. - Na kraju tog video poziva ugovorićemo mesto i vreme sastanka sa njim, a onda je naš. Svi znate svoje zadatke?

- Znamo! - odgovaraju uglas.

- Odlično. Onda se bacamo na posao što pre. Igore, dovedi profesionalnog šminkera za Havanu. Ivane, ti kostimografa. Viktore, scenografa. Sve mora delovati uverljivo za tog matorog drkadžiju. Jasno?!

- Jasno! - opet mu svi uzvrate uglas.

- Idemo onda! Svi na posao! - zapovedi Oleg i time završi sastanak.

- Idemo i mi, ljubavi. Čeka te šminkanje veka! - obgrli me oko struka i namigne mi.

- Hahaha! Da. To si lepo rekao. - poljubim ga u obraz da pukne, dok koračamo prema gostinjskoj sobi u kojoj će me udesiti.

Previše sam uzbuđena zbog onoga što sledi. Ali čak ni to ne izbija iz moje glave razgovor koji moram obaviti sa Olegom, kada sve ovo prođe.

Uh... Neka mi je Bog u pomoći tada...

---

OLEG

Havana je spremna, kao i čitava prostorija u kojoj će se poziv odigrati. Malo me brine šta će biti kada vidi oca na ekranu nakon toliko vremena, ali ipak verujem u nju. Nije mu oprostila majčinu pogibiju, niti će ikada. Vidim joj to u očima.
Ali se bojim da zbog toga neće biti stopostotno uverljiva na snimku.

Bojim se da neće moći da sakrije mržnju koju trenutno oseća prema Draganu...

- Gazda! Vreme je. - obavesti me Igor, trgnuvši me iz misli.

- U redu. Počnimo.

Čitav plan s video pozivom razvio se kada nam je Ajkulić odgovorio na snimak Havane koji smo mu poslali. U njega je ipak poverovao i pristao da mi da sav novac i robu koju tražim, ako mu zauzvrat dozvolim da vidi i čuje svoju ćerku.

Stoga nas evo ovde sada. Zovemo i čekamo da ugovorimo s njim mesto i vreme ''razmene dobara'', pa da krenem odmah sa pripremom vatrenog oružja za taj spektakl.

- Veza uspostavljena. - obavesti me Matijaš, dok stojim iza Havane, vezane za stolicu.

Iii akcija!

- Kćeri... H... Havana? Jesi li to zaista ti? - upita je uplašenim tonom, iznurenog izgleda i upalih očiju.

Smrad.

- Jesam, ja sam... Tatice... Vadi me odavde, molim te! Ovi ljudi nemaju milosti! - zacvili moja divljakuša i jedva se suzdržim da joj ne aplaudiram na takvoj glumi.

- Hoću, jagnje moje! Tatica stiže po tebe iz ovih stopa!

Tada dam Igoru znak da navuče Havani povez preko usta, pa upadnem u kadar svom najvećem neprijatelju.

- Oh, pa nije li to veliki Dragan Ajkulić? Kako si matori? Kako se držiš? - obratim mu se sarkastično.

- Evo kao što vidiš, klinac! Držim se i tek ću se držati!

- Hahahaha! Da. Za obarač na pušci, ili? Ah ne, čekaj! Oprosti. TO TVOJI LJUDI RADE UMESTO TEBE! - proderem se na sav glas, unoseći se licem u ekran.

- Hahaha! Pa naravno. Vidim da su slike iz prošlosti još uvek veoma živopisne u tvojoj glavi. - usudi se da me ismeva.

Na to odmah vratim hladnokrvni izraz na lice, te priđem Havani.

- Matoriii. Ne igraj se sa mnom. Tvoje najveće blago u mojim je rukama. - prislonim joj pištolj na slepoočnicu, smešeći se bezobrazno uglom usana.

Ona u tom trenu krene da se otima i mumla nešto preko onog poveza, dok joj se niz obraze slivaju suze.

Isuse, Havana! Zašto nisi glumu upisala, ženo draga? I mene si čak ubedila ovakvim performansom...

- U redu! U redu! - vikne mamlaz otuda. - Sve što si mi tražio u zamenu za nju, već te čeka spremno! Napušteni ranč na granici između Rumunije i Ukrajine! Sutra u 22h! Odgovara?

- Opaa! Pa ti si sve već isplanirao? Bravo! - ironično mu zatapšem.

Potom pogledam u Matijaša, koji brzinom metka pronalazi destinaciju i čekam da mi rukom da znak. Čim je podigao palac nagore, vratio sam svoju pažnju na ekran.

- U redu, matori. Imamo dogovor. A ja, dakle, imam još jednu čitavu noć tvoje ''jagnje'' na raspolaganju? - rešim da mu malo podgrejem krv, podignuvši Havani bradu cevkom od pištolja. - Divno. Jer, ovaj ''vuk'' je baš ogladneo... - okrenem sada pištolj, pokazujući na sebe.

- Šta?! Ne! Ne smeš je dotaći! Da ti nije palo na p... - kreće sa gunđanjem, ali ga na moj znak Matijaš prekida u pola reči i video poziv je okončan.

Igor odmah potom odvezuje Havanu, i ona mi skoči u naručje.

- Kakva sam bila, ljubavi? - pita me s osmehom.

- Neverovatna! Eto takva si bila! - poljubim je sočno, dok se ostali rukuju međusobno i čestijaju jedni drugima na dobro obavljenom zadatku.

- Ljudi, bravo i za vas! Uživajte u ostatku večeri, a sutra krećemo u konačni obračun. - pohvalim ih, te sa svojom divljakušom napustim prostoriju.

- Idemo da te okupam i sperem sa tebe tu silnu šminku i poderanu odeću. - kažem joj dok hodamo zagrljeni.

- Mmm... Zvuči kao uvod u nešto drugo... - zaprede i zaigra obrvama vragolasto.

- Zato što i jeste! - viknem i opet je prebacim preko svog ramena, a ona se opet zasmeje.

Samo se ti smej do kraja života, jedina moja. Tvoj osmeh mi greje dušu....

A kada se sutra napokon ratosiljam tvog oca, planovi za našu zajedničku budućnost moći će da krenu sa realizacijom.

Bićeš moja pred Bogom i pred ljudima i nosićeš moje prezime.
Divljakušo jedna mala...

---