𝙊𝙠𝙤 𝙯𝙖 𝙤𝙠𝙤, 𝙯𝙪𝙗 𝙯𝙖 𝙯𝙪𝙗
Netrpeljivost među vođama mafija, kao i vraćanje duga u vidu uzajamnih ubistava, odvajkada su bili i biće za nekoga samo urbana legenda, a nekome nažalost surova realnost.
Šta će se desiti jednog dana kada vođa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nakon Olegovog glasno postavljenog pitanja, i mog još glasnijeg odgovora, pripio me je uz svoje snažno telo i... Poljubio.
Gospode, koliko mi je falilo ovo... Kao da nisam ni bila svesna koliko sam navučena na njegove dodire i poljupce...
- Hhh... Havana... - progovara zadihano, položivši čelo na moje. - Ja... Ja ne mogu da živim bez tebe. Ne mogu. I ne želim. - pogleda me prodorno u oči, dok mi palcem nežno miluje obraz.
- Ne mogu ni ja bez tebe, Oleg, ali... - odvojim se polako od njega i sklonim njegove ruke sa sebe.
- Odrekao sam se mafije. - ispali ko iz topa.
- MOLIM?! - iskolačim oči u čudu.
- Počeo sam polako seći sve veze sa ilegalom, otkako si ti otišla... Zatvorio sam i sve račune u banci, koji su mi služili isključivo za te stvari i okrenuo novi list. Nisam još uvek sasvim izašao iz toga, jer to uopšte nije lako, ali na dobrom sam putu.
- Ali, ali, ali kako? Pa od čega ćeš sada živeti? Kako ćeš zarađivati? - pogubila sam se načisto od ovog saznanja.
- Tu su legalni poslovi. Nisam ja živeo samo od kriminala i mafijanja. Imam dobar posao sa Meksikom što se tiče cigareta i alkohola. Sa Nemačkom imam sve zakonski ispravno što se tiče uvoza automobila. Ima tu još i nekih sitnih poslovnih saradnji, ali verujem da ću preživeti. - osmehne se.
- Aaa... Nisam znala za to... - priđem i sednem na onu klupu, kako ne bih od šoka pala da dupe.
- Pa čekaj, ako je sve to istina, zašto smo onda uopšte i raskidali? Ja sam mislila da nisi u stanju odreći se mafije, jer je to jedini način na koji zarađuješ. I jedini stil života koji te ispunjava... - upitam ga kada se i on smesti pored mene.
- I ja sam to mislio. Dok nisam sreo tebe... Stvar je u tome što ću bez mafije morati da živim mnogo, mnogo skromnije od onoga kako sam navikao. Ali, nije neizvodljivo. A razlog iz kog sam te pustio da onako odeš je taj što si me povredila terajući me da biram. Zbog toga sam u besu onako odreagovao, ali kada se prašina slegla shvatio sam sve. Meni bez tebe nema života... - uhvati me za ruke i opet nam spoji poglede.
- Dakle, krenuo si polako da izlaziš iz sveta kriminala? - pitam čisto radi potvrde.
- Tako je.
- I šta si planirao uraditi kada skroz napustiš to zlo?
- Najpre bih tebe potražio i zamolio za oprost, a kasnije bih već video šta ću. Jer, nisam znao da li si sama... I nisam znao da li si me već prebolela... Ipak sam ispao ogromno đubre prema tebi tada... - obori pogled i bude mi žao zbog toga.
A onda mi na um padne da je on upravo priznao svoju grešku. I to naglas!
Hah! Pa ovo je neverovatno! Nisam verovala da ću ikada doživeti da čujem to od njega!
