𝙊𝙠𝙤 𝙯𝙖 𝙤𝙠𝙤, 𝙯𝙪𝙗 𝙯𝙖 𝙯𝙪𝙗
Netrpeljivost među vođama mafija, kao i vraćanje duga u vidu uzajamnih ubistava, odvajkada su bili i biće za nekoga samo urbana legenda, a nekome nažalost surova realnost.
Šta će se desiti jednog dana kada vođa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Još nekoliko dana je za nama, a o Draganu i dalje ni traga ni glasa. Stvarno više ne znam šta da mislim...
Kao da je predosetio da intenzivno tragamo za njim, pa se sakrio negde Bogu iza nogu. Prokletnik!
Elem, završila sam sa večerom i krećem u obilazak štenaca, kao i ostalih pasa. Baš dosta vremena provodim sa njima, ali šta ću kad obožavam životinje? Uostalom, Oleg je već navikao da me tamo zatekne kad god se vrati kući.
Nisam provela ni pet minuta kod njih, kada sam ga začula kako me doziva.
- Havana! - viče iz sveg glasa i totalno me zbuni.
Nije me zvao po imenu ne pamtim otkad.
- Hej... - gledam ga unezvereno, dok mi zadihano prilazi.
- Pronašli smo ga! Napokon smo pronašli tu ljigu! - hvata me za ruke, gledajući me prodorno u oči.
- Živ je? - upitam, shvativši da misli na Dragana.
- M... Da... - namršti se.
- Ne gledaj me tako, Oleg. Ne pitam to jer se brinem za njega, već zato što bih presvisnula od muke da ga je neko drugi skembao pre nas! - obrazložim mu svoju reakciju i izazovem osmeh na njegovom licu.
- Dobro je! Prepala si me na sekund. - svija me u zagrljaj i ljubi u kosu. - Hajdemo unutra da na miru porazgovaramo.
- Hajde. - uzvratim mu osmeh, pa se tako zaljubljeni i srećni uputimo ka vili.
...
- Hah! Tačno sam znala da postoji još mnoštvo drugih krimosa koji mu žele smrsiti konce! - odmahujem glavom kada mi je Oleg ispričao da je sve ovo vreme Dragan bio otet od strane nekog drugog mafijaša iz Srbije.
Ali se, na našu sreću, ipak živ izvukao.
- I ja sam bio svestan toga, ali ovo što smo tokom ove istrage saznali zaista me je ostavilo bez reči. Tip je hladno pre 20 godina likvidirao sve redom, koji su mu se našli na putu. Pritom ne mareći što za tim ljudima ostaju njihovi potomci koji sada žele osvetu. Baš kao ja...
- Baš kao MI, ljubavi. - ispravim ga. - Ne izostavljaj me iz ovoga, molim te.
- U pravu si. Oprosti. - pomazi me po obrazu i poljubi u čelo.
- Dakle? Imamo li sada egzaktan plan kako ćemo ga obezglaviti? - upitam nestrpljivo.
- Hah, polako, mila. Nigde ne žurimo. - osmehne se.
- Pa, vidi, ti si nakon toliko godina možda i naučio biti strpljiv. Ali ja nisam! Želim osvetu sad i odmah, pa da se što pre vratimo svojim normalnim životima!
Na te moje reči skupio je obrve i procenjivački me odmerio, ali na kraju ipak ništa nije rekao.
I bolje. Još uvek nisam spremna razgovarati s njim o onome što me muči...
