BAŠTOVAN I PRINCEZA

10

Andjela

Pozvana sam na humanitarnu akciju već godinama učestvujem u tome, jer ne želim da se desi ostalim mališanima i tinejdžerima ono sto se desilo Peri.

Obukla sam belu haljinu, crne čizme na štiklu, crni dugački kaput ispeglala kosu i stavila samo maskaru i sjaj.

Krenula sam ka hotelu gde će se sve to održati a to organizuje vlasnik hotela, koji  usput i radi sa avionima ali nije me on pozvao, već ljudi koji znaju da se bavim i humanitarnim radom.

Stigla sam i bacila ključeve čuvaru i ušla unutra.

-Gospodjice nisam Vas pre vidjao ovde? - pridje mi ljubazni momak.

-Znam, ja sam hirurg ali se i bavim humanitarnim radom, ja sam Andjela.

-To je divno i izvinite što se nisam predstavio ja sam Boris a ovo je moja supruga Brankica.

-Da niste iz Srbije?

-Da jesmo a koliko vidim i Vi ste i mislim da ne treba da pričamo na italijanskom.

-Drago mi je puno.

-Moj najbolji prijatelj je vlasnik i trebalo bi svakog časa da stigne, dame ja vas ostavljam nasamo dok vi malo popričate. - on se povuče i ja i Brankica smo se upustile u razgovor dok nisam čula glas koji sam prepoznala. Ili umišljam okrenula sam se i srce i stomak samo što mi nisu  otkazali kolena zaklecala.

TO JE ON! I GLEDA DIREKTNO U MENE!

-Andjela jel sve u redu? - pita me Brankica tiho.

-Nije, onaj čovek što je pored Borisa..

-To je Petar Videnović, šta s njim draga?

-On... ja...

-Shvatam dodji idemo do kupatila. - krenule smo do kupatila gde sam se ja rasplakala dok me je Brankica grlila a ja sam joj sve ispričala ova žena je divna.

-Razumem draga smiri se, ajde polako umij se ja ću ti dati maramice za šminku i maskaru ajde Andjo.

Umila sam se onda sam skinula maskaru koja se razmazala i ponovo je stavila.

Malo sam se smirila i krenule smo van.

-Biću tu draga neću nigde hajde!

Brankica me teši.

-Dame jel sve u redu?- pridju nam Boris i Petar.

-Jeste samo se Andji slošilo sad je dobro.

-Ja ću izaći na svež vazduh dobro sam. - izašla sam na balkon na kraju hotela i malo se smirila.

-Zašto me duša još boli? - pitam sebe tiho.

-Ja sam kriv Andjele moj! - taj glas ne nemoj.

Nemam snage da mu odgovorim zato sam ćutala, a on me je uhvati oko struka i zagrli me ali ja se ne mrdam.

-Kako si mi nedostajala, tvoj miris usne, oči, glas, sve.

-Molim te pusti me samo me pusti. - kažem mu bolnim tonom a on me još više stegne.

-Ne mogu, ne smem!

-Pustio si me i pre zašto ne bi i sada?

-Neću te pustiti Andjele.

Nekako se odvojim od njega i pogledam ga u oči i samo prodjem pored njega dok mi suza padne na mestu gde se nalazi  srce.

Sutra ponedeljak 🤦🏻‍♀️

Ali bitno je da je Barselona pobedila Real hihi.

Počeću da bežim sa časova ovo je strasno ne mogu vise.

Uživajte ljubim vas ☕💙