BAŠTOVAN I PRINCEZA

3

Andjela

Ne mogu da se smirim Petar je prosto prelep.

Ali te oči tuga u njima se jasno vidi.

Tako bih želela da ga zagrlim da prelazim prstima kroz njegovu kosu.

Hajde Andjela sidji dole i smiri se.

Sišla sam dole zatim u dvorište i vidim njega kako gleda u cveće.

-Predivno zar ne?-nisam mislila na cveće ali on to ne mora da zna.

-Da gospodjice.

-Pero rekla sam da ćeš me zvati Andjela, ljudi smo pobogu.

-Naravno Andjela.

-Tako već može.

- I da ne želim da me zovete Pero samo Petar.

-Ali...

-Andjela molim vas ne želim da vas uvredim, ali sada bih otišao u svoju sobu. - nije me ni pogledao samo je otišao a ja sam izdahnula.

-Seko tražim te! - vikne moja sestra.

-Da?

-Saznala sam par stvari o tom momku.
Roditelji su mu umrli kada je imao samo 10 godina, a kasnije ga je jedna porodica uzela, a on je pobegao od njih čim je napunio 18 niko ne zna zašto.

-Ja sam htela da razgovaram sa njim ali on je kao neki demon, mračnjak...-Ceca se nasmejala.

-Zaljubljena si već a nije prošao ni ceo dan?-lisica jedna, mada ja ni sama ne znam.

-Ja? Nema šanse samo želim da razgovaram sa njim.

-Dobro Andjo ali nemoj da dečka kog nazivaš mračnjak povrediš.

-Neću ja nisam takva osoba ne bih ga povredila.

-Dobro. - ona ode u kuću.

Petar

Kako se usudjuje nijedna ženska osoba me ne zove Pera osim majke koje više nema.

Šta ona želi od mene, da me povredi kao što su to uradili ljudi koji su me usvojili.

Zašto sam uopšte došao ovde?

Neka mi se ne približava.

Izašao sam iz sobe.

Vidim je kod cveća i pridjem joj.

-Andjela zamolio bih te da mi ne prilaziš, molim te jer samo nemoj. - ona me je pogledala začudjeno zatim pognute glave ušla u kuću.

Andjela

Šta sam uradila?

Pa da mračnjak neću mu ni prilaziti, nije ni dan prošao ja sam bacila oko na njega, pa bravo za mene.

Uživajte 💙☕