Život poslije smrti

"SElim priznaje Almi ljubav" Part 9

Nakon par sati.Almu su mucila pitanja,kako će se spasiti,odakle da pocne istragu.Dok se ona bavila svojom sudbinom,Selim je bio u svojoj sobi i ležao na krevet."Zašto sam joj to rekao....do sada to nikome nisam.Zašto sam otvorio srce nepoznatoj osobi.",promišljao je on.Nakon par minuta,zacu se kucanje na vratima.Selim nije cuo kucanje,jer se bavio,kao i Alma svojim mislima.Na necije kucanje,Selim se samo okrenu na drugu stranu kreveta.Kako su vrata bila otkljucana,netko je ušao."Selime,što te muci.",upita.Na taj glas ,Selim se okrenu i vidje sestru,kako gleda unjega."Što si rekla",upita."Što te muci,jer znam da te nešto muci".upita ona.Nije rekao ništa,ali je glavom pokazao kako mu nije ništa."O...da..Nešto ti je.Poznajem te.Bio si ovakav i poslije smrti roditelja!Sada mi reci,što ti je",upita Bulma ponovo."Ja...mislim da sam..."."Zaljubjen",dovrši Bulma.Selim ne odgovori ništa,vec samo klimnu glavom."To je nešto,što želim da cujem".Tada se Bulma i Selim zagrliše.Selim otvori srce svojoj sestri,rekavši:"Ona odlazi...zato sam tužan".Na to,Bulma odgovori:"Priznaj joj šta osjecaš..Možda ipak ostane".Nastupila je kratka stanka,a zatim Selim odgovori:"To se neće desiti,jer svaki dan slušam ju kako govori da joj Bilal,majka,otac i brat .....nedostaju.".Na taj odgovor,Bulma nije mogla odgovoriti ništa,jer nije znala šta će reci.I ona je sama u dubini duše znala,kako se Alma neće predomisliti.S druge strane,Alma se još uvijek bavi sudbinom.Na kraju odluci tražiti po internetu.Mada, je smatrala kako ništa neće pronaci.Nakon par minuta,Alma je pronašla,djevojku koja je zagonetno umrala,kao i ona.No,to ju nije privuklo,priviklu ju je to što su mnogi tvrdili,kako su vidjeli djevojku par godina kasnije."To je to"pomisli ona."No,ubrzo se rastuži."Datum dešavanja 1900 godina",procita naglas."Ipak je umrla.Nije se spasila...Izgleda da neću ni ja.",promrmlja ona.

Nakon tri dana.Jutro je.Vani je bilo prekrasno,ali u Alminom srcu je vladala tišina.Zabrinuta je jer nije pronašla ništa što bi ju moglo spasiti,shvatila je kako će danas umrijeti.Sada ili za par sati.Više nije bitno.Za vrijeme ručka,vladala je još veca tišina,nego inaće.Svi su bili pod stresom i svi su znali,kako će danas Alma umrijeti,a oni je se više neće sjecati.Na stolu je bila juha,koja se ohladila,oni su je trebali jesti,ali nitko nije imao apetita.Svi su samo kašiku izimali i vracali iz tanjira.Bulma shvati napetost,ustade sa stolice ,kao junak i rece:"Nećemo se tako predati.Njih je samo dvojica,a nas je više.Nas ima cijelo imanje,ima nas više.Svi cemo surađivati!"ponosno izjavio.Na Selimovom licu se pokaza tracak nade,ali ne i na Alminom."Uzaludno je.Oni me mogu pronaci,mogu me skameniti ,ako to želi.Pomiriti ću se i umrijeti",ponizno izjavi Alma.Tada Bulma spusti glavu,shvati kako to nije baš najbolja ideja."Bulma je upravu",podrži ju Selim."Šta gubimo,ako budemo pružili otpor",nastavi on."Hvala Vam,ali ne želim Vas dovesti u opasnost",,rece tiho."Koliko sam upoznata,ti ljudi nikada nisu ubili smrtnike.Pa što znaci,da neće ni nas",ponosno ju doceka Bulma.Alma htjede nešto da kaže,ali ju Selim zaustavi."Upravu si Bulma",izjavi Selim.Nakon rijeci podrške Selim ustade i ode."Kamo ćeš",upita Bulma.No,Selim se samo okrenu i klimnu.Plašila se ostati sama,pa je zamolila Bulmu da ostane s njom.Bulma,kaš i svaka prižna drugarica prihvati.Bile su u Selimovoj sobi,jer je to soba sa najvecom svjetlosti,i najvecim balkonom.Alma nije krila zabrinutost,bila je strašno zabrinuta.Bulma je na sve moguce nacine pokušala razveseliti Almu,ali nije uspijevala.Kuc,kuc...Zacu se kucanje na vratima.Alma se uplaši,drhtala je.Tek toliko da nije mogla izgovoriti."Tko je",upita Bulma."Ja sam...Selim",odgovori,iza vrata.Bulma ustaje s kreveta i otvara vrata Selimu.Shvatila je Selimovu namjeru,pa ih ostavi same.Almi je kamen pao sa srca."Alma...Želim da razgovaram s tobom.Znam da nije vrijeme,a ni mjesto za ovakle razgovore,ali moram ti nešto reci.",rece Selim.Alma nije ništa izgovorila,samo je klimnula.Selim je skupio dosta hrabrosti da kaže Almi šta osjeca,ali opet je odugovlacio,išao gore-dolje,bio je sve nervozniji."Zaljubio sam se Alma i to u .....u tebe",izgovori na kraju Selim..Alma više nije bila nervozna,sada je jako iznenađena.Gledala je cas u Selim casu svoje ruke.Nije znala što da kaže,ona voli Bilala,a ne Selima,a ionako ima samo devetnaest godina,nije spremna za udalju,i sa Bilalom je u vezi,ali se do sada nisu poljubili.Njihova veza sastajala se u tom nekom zagrljaju."Ja,tebe ne volim",izgovori Alma.Selim ju samo blago pogleda,baci ogrlicu,prsten i naruknicu na krevet,bllizu Alme i ode.Alma je bila dosta tuzna,jer mu je to rekla.Shvati,kako mu to nije trebala reci,ali zar ga je trebala pustiti da živi s nadom,kako će mu ona uzvratiti osjecanja.