Love me like you do

Drugi deo

''Halo,ko je to?'',upitala sam.

''Ludice,ovde Cate'',odgovorila je.

''Aha,izvini,nisam ni pogledala ko zove,samo sam se javila'',rekla sam,''inace kako ti je bilo sinoc?''

''Bilo je superrr'',odgovorila je,''ii da li se desilo nesto sa Martinom?''

Ispricala sam joj sve sto se desilo,a ona mi je rekla da nisam normalna i pocela je da vristi.

''Da,da,znam da sam glupa sto sam ga odbila,ali sta sad'',rekla sam.

Cula sam kucanje na vratima i glas mog tate kako me doziva da dodjem na dorucak.

''Cate,moram da idem,cujemo se kasnije'',rekla sam i prekinula.

Dole u kuhinji su sedeli Martin i moj tata i jeli palacinke.

''Dobro jutro'',rekli su Martin i tata istovremeno.

''Dobro jutro'',odgovorila sam pospano.

Doruckovali smo u tisini,a onda sam ja izasla na terasu da udahnem svez vazduh.Odjednom mi je neko stavio ruku na rame i ja sam se trgla.

''Hejj,sta ti je,ja sam'',rekao je Martin.

''Izvini,nisam znala'',odgovorila sam i samo nastavila da gledam ispred sebe.

On nije prestajao da gleda u mene tim plavim očima.Bile su plave kao nebo,zanosne,kao da su bile od stakla.Odjednom je samo skrenuo pogled sa mene i nasmejao se onako u kutu usana onako da se ne vidi,ali ja nisam mogla da ne zapazim ni najmanji detalj na njegovom licu.

"Je l' sve uredu?",upitala sam ga.

"Da,da,samo sam razmišljao o nečemu",odgovorio je.

"A o čemu?",upitala sam radoznalo.

Pogledao me je malo začuđeno,jer verovatno nije očekivao da ću se zainteresovati,ali se ubrzo trgao i vratio onaj isti osmeh na lice.

"Pa znaš pomislio sam kako je moguće da neko kao ti nema dečka, simpatiju svejedno.Ti si divna u bilo kom smislu",rekao je.

Srce me je odmah steglo i kao da sam bila paralisana samo sam gledala u jednu tačku i setila se...setila se Davida..David je bio moja prva ljubav,znate onu prvu zaljubljenost pa ste u početku zbunjeni ne znate šta vam se dešava,a onda kada vas on pogleda kao da je ceo univerzum u njegovim očima boje kestena..Te noći,pre dve godine,te iste oči bile su boje noćnog neba,tako mračne,a opet tako sjajne kao da je taj sjaj,sjaj zvezda na nebu.I pre nego što shvatiš šta se desilo,nebo prekriju tamni oblaci i zvezde se ugase,kao i sjaj u njegovim očima...Te noći ja sam izgubila sve kada sam izgubila njega..Da smo ostali na našoj klupi sada bi bio ovde sa mnom..David je te noći poginuo u saobraćajnoj nesreći.I od tada ja ne umem voleti ikoga ko nije on..

"Hej da li si okej?",upitao je Martin prekinuci me u mislima.

"Da,da,samo znaš možda ne znaš kakva sam osoba ustvari pa zato misliš tako",rekla sam,a suze su već počele same da teku.

"Lunna,da li sam rekao nesto pogrešno?",upitao je i posao da me uhvati za ruku,ali ja sam je pomerila.

"Nikada nećeš razumeti",rekla sam uplakana već i otrčala.

"Lunna stani!",uzviknuo je,ali ja se nisam obazirala.

****

Pa eto,to bi bio drugi deo,nadam se da je dobar ❤