Kako biti izbačen iz škole 2

Uvod

-Daću ti čokoladu ako mi kažeš.-šapnuo sam joj na uvo kad je Česka izašla nekuda.

-Ne.-jogunasto je odmahnula glavom praveći neku smešnu dečiju facu-Rekla sam mami da neću i onda neću!

-Ma daj,Keti,za tvog taticu!-izgledao sam poput kučeta koje moli za parče hrane.

-Reći ću ti ja...-odjednom mi je skočilo raspoloženje kad sam čuo još nečiji glas iza mene-...ako mi daš da vozim tvoja kola.

I kako da ja živim normalno kad imam korumpirano derište od 14 godina koje ne zna ni pertle da veže,a hoće da vozi moja kola?!U stvari,da ih slupa,al dobro...

-A što ste toliki kreteni od dece?!.odjednom sam prasnuo.

-Daj više,ostavi tu decu!-neko je kroz smeh dobacio iza nas.

-Hoću ako mi kažeš gde to idemo.-nasmešio sam se čim sam je video.

Stajala je kod vrata,tačnije naslonjena na njih,smešeći se samo kako ona zna dok su joj smeđi pramenovi delimično prekrivali facu.Čudno mi je nešto izgledala,a tek onda sam skapirao da je čudno obučena.

-Ideš na posao?-pitao sam ustajući sa poda na kom sam do tad bukvalno ležao zbog neuspelih pokušaja podmićivanja svoje rođene dece.

-Ovaj...Ne.-rekla je to kao da pita nešto.

-Zašto si onda tako obučena?-sad sam joj bio baš blizu gledajući unjenu malo raskopčanu belu košulju i usku crnu suknju dokolena,da budem precizniji,gledao sam u ono ispod.

-Spremila sam se za put.-misteriozno se nasmešila i zagrlila me ostavljajući nevidliv trag svojim usnama na mojima.

-E sad je dosta!-konačno je i meni nestalo i ono malo strpljenja što sam ga imao-Hoćete li mi više reći gde idemo?!

-To je iznenađenje.-i dalje je imala taj zagonetan ton koji nije obećavao ništa dobro.

-Povodom čega?-pitao sam je sad već malo smirenije.

-Znaš koji je danas dan?

-Ovaj...-pokušavao sam da se setim.-Petak?

-Da,ali šta još?-izgledala je malo zbunjeno.

-I...Četvrti decembar.-zamišljeno sam odgovorio.

-A to znači...?-htela je nešto da mi nagovsti rukama,ali nije baš išlo.

-To znači...-trudio sam se da malo uključim vijuge-To znači da...-odjednom mi je nešto sinulo-Hah,setio sam se!

-Oh,hvala bogu!-izraz olakšanja joj se ocrtao na faci-Možeš li onda da predpostaviš gde idemo?

-Naravno!-osmeh mi nije nestajao sa lica-Ostalo je samo tri nedelje do Božića,pa idemo na krstarenje i onda na Karibe!Molim te,Českice,reci mi da je to!

U par sekundi joj je onaj uzbućeni pogled nestao,a zamenio ga je jedan pun razočaranja.

-Ne,nije to.-tužno je odmahnula glavom i spustila pogled.

-Nego?-sad sam već totalno zbunjen.

-Ozbiljno ne možeš da se setiš šta je danas?-oči su joj već pomalo sjajkale od suza.

-Izvini,srećo,ali nema šanse da se setim.-i ja sam tužno odmahnuo glavom baš kao i ona malopre.

-Dobro...-uzdahnula je u pokušaju da se smiri,a onda nabacila osmeh,ne onaj lažni nego baš iskren-Deco,hoćemo li da kažemo tati šta je danas?

Keti je uzbuđeno brzinom munje ustala sa stola ostavljajući sve barbike i ostale lutkice,a zatim stala pored mame,dok je Džoni promrmljao samo jedno ,,kako god" i bezvoljno stao pored njih dve sa pogledom ,,bože,baci ciglu i budi precizan".

-Dakle,Deni,danas jeste 4. decembar,a to je dan,ako što sigurno znaš,kada smo se prvi put sreli.-maltene dramski je Česka izgovarala svaku reč,a kad je završila rečenicu,meni se lice ozarilo.

-I hoćeš da me iznenadiš za godišnjicu,Čes,jel da?-skakutao sam kao malo dete i pošao da je zagrlim,ali me je zaustavila rukom.

-Da,iznenađenje,ali ne bilo kakvo...-namignula mi je-Putovanje.

-To,to,tooooooo!!!-ponašao sam se kao da sam dobiop na lutriji i ovaj put sam moroa snažno da je zagrlim.

Uz to je došlo i njeno cepanje od smeha kad sam je podigao u naručje i poljubio,par puta prevrtanje očima naše drage dece,ali glavno je da je sve delovalo savršeno.Obratite pažnju na to delovalo.Spustio sam je na pod i s aosmehom od uva do uva je pitao:

-Pa,mila,gde idemo?Karibi,Azurna obala,Kostarika?

-Ovaj...-napravila je neku čudnu iskrivljenu facu-Ovo je više kao memorijalno putovanje,za podsećanje na ona lepa vremena.

-Još bolje!-viknuo sam-Odgovara mi i Majami,i Irska,može i Havaji gde smo se venčali,ništa mi ne smeta!

-Nije ni jedno od toga.-ponovo se nasmejala onako zagonetno.

-Nego?!-ne mogu da verujem kako me drži u neizvesnosti.

-Nego idemo u London,u našu staru školu,gde smo se upoznali!-počela je da skače po sobi i da ciči kao miš,a ja...

-Gde ćeš,Deni?-zabrinuto je pitala kad sma već bio kod vrata.

-Da nađem pištolj i da s eubijem.-mrzovoljno sam odvratio i zalupio vratima.

Zašto,zašto ja?!

________________________________________

Tananananananan!Da li je neko ovo očekivao?Ne,jer je i meni malopre palo na pamet,pa sam rešila da objavim uvod!Da se zna,nisam priču koju sam do sad pisala obrisala,samo sam je stavila u Draft,pa ću kasnije da nastavim da pišem,a za sad,evo sezone nambr tu!Evo,da obeležim neke što su čitali prethodnu sezonu,pa ako hoće,neka čitaju i ovu,značilo bi mi :D

justagirl133
Alexandrus_Ludacusss
tasagalic
SwagGirl_69
Ivana292002
KatarinaIlic8
JovanaNastasovi
5esohesbetch
Mimaaaz
hastag_girl
tamara_unicorn
Our_Lifes_Our_Loves
Ann_x13
Pjanic12
Myworldmystars13
annabel-anci
Sarcastic_Killer
AnikaPritzel
AdelisaPayne
behappy2003

SupernaturalQueen14

Uf,ljudeki,ima vas ko žutih mrava XD Hahah,zezam se ja malo,sry ako sam nekog izostavila,gledala sma po komentarima,a ja nisma mašina pa da sve lepo uradim,tako da samo reknie i ja ću da vas dodam ovde :D Hvala svima koji nameravaju da učestvuju u još jednom kidanju živaca ;)