Emma's secret life

Dolazak

Napokon sam stigla. Izlazeci iz aviona gledala sam okolo. Pomirisala sam vazduh i osetila da ima vise od jednog vuka ovde. Pogledala sam na mestu gde ljudi cekaju da odredjeni ljudi izadju iz aviona. I nasla devojku koja me je odma prepoznala.

"Hi,I'm Kara" rekla je.
" Hi,I'm Emma as you already know." odgovorila sam.

Ona ima plavu kosu,skoro pa belu,plave oci koje pomalo lice na ljubicastu i bleda je. Odmah sam znala da je ta devojka albino. Ali ipak. Bila je na suncu,pa mi nije bilo jasno kako podnosi sunce. Zakljucila sam da je mozda samo prirodno bez jakog pigmenta.

"We will go to that car,and I will drive us to our pack house. And there you will meet everyone,and maybe find your mate."

Ne znajuci sta drugo da kazem,nasmejala sam se i rekla
"Okay,lets go."

Nasmejala se i krenule smo.

Kada smo napokon stigli do kuce copora,pogledala sam kucu spolja. I moram da kazem,ogromna je. Izgledala je moderno,kao da je tek sagradjena. Oko kuce bilo je dosta dece, tinejdzera, odraslih i starih ljudi.
Cim sam izasla iz auta svi su me gledali. Kao da sam zivotinja u zooloskom vrtu. Kao da cu nekoga napasti pa moraju da paze na mene.

Prolazila sam pored njih,sa glavom podignutom gore,ne gledajuci nikoga...

Odmah sam znala da se svi plase. Samo ne znam iz kog razloga. Ja sam samo vuk samac. A ovde je ceo copor vukova. Kao da ja mogu njih da pobedim. A to nije moguce.

Osim ako moj unutrasnji vuk ne preuzme moje telo. Ako se to desi, oni nemaju sansu protiv mene.

Kara me je odvela do jednih velikih vrata,iza kojih predpostavljam se nalazi kancelarija.

Ja sam otvorila vrata bez kucanja, jer ne vidim razlog da kucam, ako me vec ocekuju.

Usla sam u kancelariju samo da bi me njihov vodja napao.
Skocio je na mene i pokusao da mi ugrize vrat. Moj vuk ne preuzeo. Ali sam ostala u mom ljudskom telu.

Uhvatila sam ga oko vrata i rezala.
"What the fuck do you think you are doing,you little piece of shit!?" vikala sam

Rezao je na mene i vikao
"You traitor! You filthy rouge! You are a worthless wolf. You don't deserve to be on my land!"

Pustila sam ga i pocela da se smejem. Nisam mogla da prestanem.

Gledao me je kao da nisam normalna. Smirila sam se,a onda sasvim ozbiljna sam rekla.

"If I don't deserve to be on your land,than why did you beg my family to send me here? Why did you call me to make sure I was coming? Why? If I'm just worthless rouge, than why did you need my help?"

Nastavila sam da se smejem. A on nije znao sta da kaze.

Izasla sam iz kancelarije i ostavila ga tamo bez reci. Ostavila sam ga da razmisli o svojim postupcima.

~~~~~~~~•~•~•~•~•~•~•~•~•~~•~•
Napokon sam napisala jos jedan deo. Uvek zaboravljam na pisanje. I ucenje ubija.

Napisite koji predmet vam je omiljenii
Jelena