Emma's secret life

Groblje

Cesto idem na groblje, Veljko to ne zna, ali Nikola zna. Morala sam da mu kazem. Jedino sto ne zna je razlog.

Idem tamo jer je uvek mirno,tamo uvek mogu slobodno da razmisljam,bez straha da ce me neko videti. Osim naravno Nikole. On je saznao tako sto je prolazio pored,od tada mi se ponekad pridruzuje.

U ovom trenutku nisam zelela da se Nikola pojavi,jer sam plakala. Plakala sam zbog dogadjaja u skoli. Par puta sam se rezala,ali je Veljko uvek osecao miris krvi,od tad me stalno proverava.

Ne mogu da kazem da me Nikola i Veljko ne nerviraju,jer me nerviraju. Ali ih volim,da nije bilo njih ja bi umrla od gladi. A i Veljko mi se uvek svidjao.

Kome ne bi. Sve devojke u skoli "balave" za njim i stalno flertuju s njim.

On je vec mesec dana u vezi sa jednom obicnom devojkom u vezi,ona ne zna da je on vukodlak. I srecni su zajedno,ali se plasim nje. Uvek je tako mracna,tajanstvena i jeziva. Ima prirodnu crvenu kosu, bleda je i ima izrazene ocnjake,ali ona jos uvek tvrdi da nije vampir ili bilo sta drugo.

Bila sam ljubomorna na svaku devojku koja je bila s njim,ali nisam to pokazivala i sve su bile sasvim obicne,ali ova devojka je drugacija,inacee nicega ne plasim,ali nje se mnogo plasim. Kad sam pokusala da pricam s Veljkom o njoj nije me slusao i oterao me iz sobe.

Ove noci dok sam bila na groblju videla sam poznatu siluetu(senku) devojke. Kada je,devojka progovorila znala sam tacno ko je ona. Bila je to Veljkova devojka. Ali sta ce ona na groblju!? I zasto ovako kasno!? Ko je to s njom!? Prisla sam blize da cujem razgovor.

-"Mozes li izdrzati s njim jos malo? Samo dok ti ne prizna da je vukodlak. "-rekao je nepoznati momak

-" Ne mogu,ona mala kucka pocinje da sumnja!"- rekla je Sofija(tako se on zove xd)
-" Onda je ukloni."-rekao je on

-"A kako ti mislis da to uradim? Ona je jaca od mene. I ima dva brata koji je cuvaju."- sada je pocela da vice.

-"Nadji nacin! Ne zanima me kako,ali ces mi doneti traku na kojoj priznaje da je vukodlak!"-rekao je momak

-" Sta ces jos traziti od mene samo zbog para!? Da neces mozda traziti da priznam da sam vampir!?"- viknula je.

-"Hocu ako bude trebalo!"- viknuo je,povukavsi je za kosu.

Vratila sam se kuci,ne verujuci sta sam cula. Otisla sam kod Nikole u sobu.

Rekla sam mu sve sto sam cula,a on je samo otrcao u Veljkovu sobu i sve mu prepricao. Veljko mu nije verovao i dosao do mene.

-"Kako si to cula?"-pitao je Veljko

-" Setala sam i prolazila pored groblja,a oni su bili tamo i nacula sam to slucajno."-odgovorila sam mu,pokusavajuci da ga slazem.

-"Stvarno? Samo si prosla pored i malo nacula? Mislim da to nije moguce. Kako ja da znam da ne izmisljas?"-pitao me je,ja sam samo stajala u mestu.

-"Odgovori mi!"-viknuo je

-" Bila sam na groblju! Ok? Sedela sam tamo i cula sve! Nisam prisluskivala! Nisam smela da se pomerim da me ne bi culi!"- suze su mi se slivale niz lice,Veljko me je samo zagrlio i odneo u krevet.

-"Izvini sto sam vikao na tebe i rekao ti da izmisljas." -rekao je Veljko,osmehnula sam se,on me je poljubio u celo i izasao iz sobe zatvarajuci vrata iza sebe.

___________________________________________________________________________
Nadam se da vam se svidja.
Potrudila sam se da napisem sto duze
*Jelena* :)))