Nakon krać vožnje smo stigli u bolnicu..Došli smo na recepciju i tamo su nam rekili....
"Neymar da Silva Santos Junior,primljen?"Pitao sam ju(Justin).
"Ko je taj i šta bi trebao radit ovjde?" Rekla mi je neka umišljena gospođa i puhala balone na žvakačoj gumi.
"Znas on je izrazio želju da malo dođe do bolnice vidi šta ima kakvih glupi ljudi ima ovdje,a sad je garant na wcu sere jeer mu se prisralo od takvih ljudi kao ti."Rekao sam joj i udario šakom od pult.
"Pozvat ću vam ravnatelja bolnice zbog ovakvog razgovora u javnoj ustanovi."Rekla je i krenula uzet telefon.
"Samo ga digni ostat ćeš bez posla."Čuli smo glas iza sebe svatili smo da je to Raf.
"Vi balavurdijo da se razgovarate samnom tako."Rekla je i digla obrvu.
"Aj ti ipak zovni ravnatelja i dajte mi svoje ime."Rekla je Melissa i podignula obrve.
"Ja se sad ispričavam na ovime"Rekla je gospođa za šalterom i ispustila je takvog goluba da ja mislim da je bila okrenuta stražnjicom prema meni da bi me otpuhalo.
Nama se svima zgadilo tako da smo sami otišli potražit doktora.
Melissa P.O.V.
Ja se nadam da je dobro..Da je živ..Ako smo ga izgubili ne znam kako ću bez njega.
"Aaaaaa"Čula sam jaku dernjavu.Okrenula sam se iza sebe i vidjela da svi plaču,Neymarova mama jee sjela na pod i vikala "Zašto on".
Sve mi je bilo jasno..Otišao je.
Nisam imala snage više,uhvatila sam doktora za kragnu pribila u zid i rekla mu da sam ja doktor da ga želim pregledat.
"Godpođo Wilson,gospodin je mrtav zašto ga želite pregledavat?Mrtvog čovjeka pobogu!."Vikao je i stalno mi naglašavao ovo "mrtvog čovjeka".
"Nevjerujem vam.Zato što je nemoguće da je mrtav.Vidjeli smo auto..Na vjestima piše da je ovamo došao živ.Meni u lice nečete sraat."Gurnila sam doktira i otišla tražit u kojoj je sobi.
"203.soba"Rekao je doktor.
"Hvala."Otrčala sam na drugi sprat i tražila sobu 203.Kad sam ju napokon našla ušla sam u nutra i jednio što sam vidjela je čovjek prekriven bijelom plahtom..aparati isključeni..a na ormariču sam vidjela kao malo pismo.
Došetala sam do toga pisma i krenula čitat malo glasnije u njemu je pisalo:
Vjerovatno ste vidjeli na vijestima da sam ostao živ.I jesam.Živ sam s vama sad zauvijek,ali samo na drugome mjestu.Zamolio sam doktora da me isključi sa aparata jer nisam htio više.Mama,tata,seko stvarno mi je žao što sam vam ovo učinio,ali shvatit ćete jednog dana zašto sam samo tako napustio ovaj svijet.
Justin,Melissa,i svi ostali prijatelji,također bit će vam bolje bez mene.Sretno!Vaš Ney.
Dok sam ovo čitala moje oči su bile kao rijeka,pune suza.Nisam mogla vjerovat da ovo Neymar piše..Sad sjedim kraj njega koji je totalni hladan,krv mu neteće,srce nekuca.
Bilo mi je užasno teško jer u ovih par dana nisam mogla boljeg prijatelja naći.Zavoljela sam ga u tako kratkom roku.
Okrenula sam se iza sebe i vidjela sve koji su bili samnom na prozoru punih suza.
Izašla sam van,dala Raf pismo i krenula izać iz bolnice.Ali zaustavila me je Neymarova mama.
"Melissa duši,pokušaj.Rekla si da si doktorica.Pokušaj ga vratit nama"Rekla je dok se tresla od plača.
"Nadine,ako je on tako htio..."Spustila sam glavu.
"Molim te,samo pokušaj."Rekla mi je i ispustila suzu.
"Uredu"Rekla sam kratko i otišla nazad u sobu.Potpisala se na jedan papir kod doktora i krenula u akciju.Obukla sam plavi mantil stavila kapu na glavu i rukavice.
Došla sam do aparata i pokušala sam se sjetit kako idu žice..Kad sam se sjetila spojila sam sve žice i polako prilazila Neymarovom beživotnom tijelu.
Prišla sam mu,stavila šoker na srce ii ništa.Napravila sam par takvih poteza i odjednom srce je počelo neprestano radit.Razvukla sam osmijeh i odma sam potrčala po onaj aparat da mu stavim na usta kako bi imao zraka..Ali taj jedan trenutak svima će nam promjenit život.
Novi dio.Hvala svima na ne čitanju i hvala ovim par curama koje čitaju i komentiraju haha.Votaj te i komentiraj te.Pozz❤❤
