Chapter 6

144 12 9
                                    


Njih dvojica su se još zajebavali,a ja sam mislila što saad?Gdje dalje?.Moje misli su prekinuli njih dvijica,a tko drugi.

"Vidi curica je tužna"Prišao mi je Ney i potapšao me po leđima.

"Nisam tužna samo..Mah ništa,sredit ću ja to."Rekla sam i stavila onaj slavni lažni osmijeh.

"Vidimo da nešto nije u redu"Rekao je Justin.

"pa sad kad bude vrijeme da idemo kući,ja ne znam gdje ću.Nemam stvari,robe,ništa.Moram uhvatit bus da se vratim u Barcu(gdje inaće živim)ne znam kad će ići"Rekla sam i mlatila rukama jer eto ne znam.

"Pa rekli smo ideš samnom"Rekli su obojica u glas.

"Ne ide samnom."Rekao je Ney.

"Ne već ide samnom,ja sam malađi imam ozbiljne potrebe"Rekao je Justin.

"Ne već ideeee samnooom!"Rekao je Neymar kroz zube.

"A da idemo svi zajedno?"Pitala sam ih i podigla sam obrvu.

"Slažem se sa Melissom"Rekao je Justin te se ustao i krenuo prema autu koji je bio u pički materinoj.🙊

"Čekaj nas debilu nemaš ključeve!"Vikao je Ney za Jussom al on ga nije slušao.

Kada smo nakon dugog šetanja došli do Neymarovog auta vidjeli smo Jussa kako sjedi kraj auta sa cigarom u ustima i kako psuje.

"Mi smo ti rekli da nemaš ključeve"Rekla sam.

"Pa mislila sam da je otključan"Rekao je Justin i ispuhao zadnji dim cigare.

"Takav smrdljiv na cigare nećeš uć u moju bebu."Rekao je i pomazio je crveni ferrari.

"Pa nećeš me valjda ostavit ovdje?"pitao je Justin i podigao obje obrve.

"Imaš dezić?"Pitao je Ney.

"Nemam"Kratko je izustio Juss.

"E onda neš ni uć u auto."Rekao je,sjeo u auto i krenuli smo.

"Nećeš ga valjda ostavit tamo?"Pitala sam Neymara i okretala se da vidim di je Justin.

"Da,pušio je.Nevolim cigare."Rekao je u jednom dahu i stisnuo gas.

"Stani."zaderala sam se.

"Što je bilo?"Pitao je Ney sa blagim osmijehom.

"Idem do Jussa a ti se goni u pičku materinu."Izašla sam i jako zalupila vratima.

"Alo mala lakše sa vratima."Rekao je Neymar.

"Jebi se seljačino."Pokazala sam mu srednjak i krenula trčat do Jussa.

Čula sam zvuk paljenja guma i onda zvuk kako auto nestaje u tišinu.

Došla sam do Justina i po faci se vidjelo da je i ljut i tužan i razočaran.

"Ej,nisi sam idemo skupa,ali ne znam gdje hah"Rekla sam i uhvatila sam ga za ruku i stisnula najjače šta sam mogla.

Pogledo je u naše ruke i nasmijao se.

"Da se ne izgubim u ovom gradu."Iako tu gdje smo mi trenutno nema ljudi.Ali htijela sam da se osjeća da ima nekoga.

Justin P.O.V.

Ova cura zrači takvom nekakvom energijom,pozitivnom.Dobra je!Sviđa mi se način na koji razmljišlja,kako radi pokrete lica,svega.

Dobra je i kad udara,jer neudara kao pičkica,bori se za svoj stav.

Iz razmišljanja me prekinula poruka na mobitelu.

Never forget meWhere stories live. Discover now