Lavirint.Ledina.Sve je to previse za Shelley.Ona je jedina devojka.Mislila je da stvari ne mogu da budu gore.Poslali su je u ogroman lavirint.Izbrisali su joj secanja.A onda se desilo nesto uzasno...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Izlazim iz ovog malog zatvora , i bolje da ga nazovem spaiza , i krecem sa Newtom kroz Ledinu.Svi su na rucku.Tako je divno ponovo biti na otvorenom.Hvata me za ruku i krecemo ka kuhinji.Kada dodjemo do vrata ustuknem.,,Mislim da cu ja da jedem napolju."Kazei i okrecem se da odem ali on me vuce nazad.,,Hajde , ti si jedna od nas , i te ustve bi trebale da se pomire sa time."Kaze.Klimnem.Newt stavlja ruku na kvaku i pogleda me.Klimnem .Otvara vrata i ulazimo.Svaki razgovor prestaje i svi pogledi su uprti u mene.Gutam knedlu i krecem.
Instiktivno hodam ka uobicajenom stolu , ali kada vidim uzas na licima ljudi za koje sam mislila da me se nikad nece plasiti povucem se unazad.Odlazim na drugu stranu trpezarije izbegavajuci Newtovu ruku koja pokusava da me vrati.Sedam za prazan sto i pocinjem da jedem.Ali svi idalje cute , gledaju me.Tu i tamo neko nekom promrmlja nesto , ali osim toga mrtva je tisina.Usmerim paznju na Minha.Zatvaram oci i koncentrisem se.Srce mu lupa kao ludo.Otvaram oci i upucujem mu nezan pogled , ali on pogleda u stranu.Ne progovaram , otkucaji srca mi zvone u glavi tako da usmeravam paznju na hranu i zvukovi utihu.Ozlgeda da to tako funkcionise.Pomislim.
Vise se ne usudjujem da odvajam pogled od hrane.Jedem , pijem vode.Kada nesto lupi od sto odskocim.Vidim Newta kako ustaje i nosi hranu sa sobom sedajuci pored mene.,,Jesi li dobro?"Pita tiho.,,Valjda."Kazem slezuci ramenima.,,Ali znam ko nije."Nastavljam ne gledajuci ga.,,Daj Shelley , to nije tvoja krivica."Kaze.,,Nego cija je?"Pitam.Znam da svi mogu da nas cuju ali me ne zanima.,,Nicija , to je bila strasna nesreca o kojoj nismo mogli ni da sanjamo."Kaze.,,Pod nesreca mislis da sam postala covek-vuk i umalo pojela one tipove."Kazem idalje izbegavajuci kontakt ocima.,,Da , niko nije znao za to. Ti nisi znala za to."Kaze.Ali ja odmahujem glavom.,,Da sam znala bilo bi drugacije."Mrmljam.,,Ali nisi."Kaze.Kada ga pogledam smesi mi se.Uzvratim mu osmeh i nastavljam da jedem.Polako svi nastavljaju sa jelima i pocinju da pricaju.Idalje uhvatim po nekog da gleda u mene , ali osim toga nije strasno.Nakon rucka odlazim u sumu , kao i uvek.Sedim sa glavom naslonjenom na drvo.
A onda osetim miris lesnika....i znoja.Okrecem se i vidim Chucka.Stoji 15-ak metara od mene.,,Hej Chucky."Nasmesim mu se.Ali decak je toliko uplasen da se ne usudjuje da pridje.,,Zelis li da sednes?"Pitam pokusavajuci da zvucim blago.On polako klima i oprezno mi se priblizava.,,Zao mi je."Kazem.,,Jeli istina ono sto je Newt rekao?Da nisi znala za...to?"Pita.Klimam i Chuck napokon seda pored mene.,,To je uzasno.Tako mi je zao sto si morala da saznas na taj nacin."Kaze.Klimam.,,Dakle...umm sta si ti?"Pita oprezno.,,Dragi moj Chuck , ja sam vukodlak."Kazem.On me gleda i klima.Pricamo ostatak dana.Jadan decak me se jos uvek plasi , ali izgleda kao da se oslobadja i da se sve vraca u normalu.Pa bar onoliko koliko to moze da bude znajuci da sam cudoviste.Vecera je pocela ali nas dvoje smo jos u sumi.,,Hoce li se to desavati svaki put?"Pita.,,Da , svaki put , nedelju dana pre nego sto posalju novajliju."Kazem gledajuci u pod.,,Imas li plan kako da zaustavis to?"Pita.,,Ne..."Kazem.A onda uz trzaj podizem glavu.Mozda prebrzo , dovoljno brzo da strecnem Chucka.,,Chuck dodji samnom."Kazem.Chuck skace na noge i ja ustajem.Krcim kroz sumu zaboravivsi da sam brza od Chucka bar 10 puta.Na kraju sacekam da dodje na cistinu a onda otrcim u kuhinju.Naglo otvaram vrata.Svi se uz trzaj okrecu prema meni.
Trcim prema Newtu.,,Hej Shelley cemu taj teatralan ulazak?"Pita.,,Znam sta cu."Kazem.Cela kuhinja je ponovo tiha i svi gledaju u mene.,,Kako to mislis?"Pita.,,Svaki put kad treba da se pretvorim , znam sta cu da radim."Kazem.,,Sta?"Pita Newt zbunjeno.Bacam pogled ka ostalima.,,Odlazim u lavirint."
