Akademija natprirodnih

UVOD

 Mračno je i veoma tiho. Blagi povetarac mi miluje lice, malo je hladno za početak septembra. Tek je prošlo nedelju ipo dana od škole. 

Uhvatila me je odjednom neka jeza.Osećam da me neko prati, plašim se.
Čujem korake kako mi se približavaju. Zastajem i okrećem se. Nedaleko od mene primećujem da stoji neko, obučen u crno i ima kapuljaču, deluje kao odrastao čovek. Sigurno je visok oko dva metra, deluje snažno, preplašena sam. Izgleda kao da gleda u mene. Srce počinje da udara tako brzo kao da će mi iskočiti iz grudi, ali polako počinju otkucaji da se smanjuju. Gledam ga, ali samo stoji ne radi ništa. Zar neće da me napadne? Ne može samo da stoji tu i da me gleda.
Šta hoće od mene? Zašto li me prati? Da li uopšte mene prati?
Počinjem da bežim, ali čujem kako trči za mnom. Brz je, sustićiće me ako ne budem požurila. Plašim se, možda će me ubiti. Da li to želi? Kolena mi klecaju, puls mi se ubrzao od straha. Nešto me steže u grudima, imam osećaj kao da će mi srce otići u pete. Jedva zadržavam suze koje samo što nisu potekle, nikada me neko nije pratio niti jurio u sred noći. Možda je neki ubica ili želi da me kidnapuje i traži novac za otkupninu.
Kuća mi nije daleko, nadam se da ću uspeti da stignem do nje pre nego što me on uhvati. Moram da verujem u sebe, ne smem da posustajem. Deluje opasno, ne želim da mi se nešto desi, previše je pusto, nema mi pomoći. Ne mogu da izvadim telefon iz dzepa, ako budem stala da ga uzmem uhvatiće me.
Snažna ruka me hvata za ramena i vuče me. Ovo je kraj. Ne mogu da verujem da me je sustigao. Pokušavam da se oslobodim, ali mi ne uspeva. Koliko god se otimala, on me je sve čvršće držao. Stisak mu je bio jak, da su me ruke jako bolele. Ostaće mi modrice, ali zašto ja brinem o modricama kada ćeme ubiti. Laktom sam ga udarila u stomak, ali me nije pustio, samo je ispustio krik od bola. Udarila sam ga još jednom, možda od drugog udarca uspem nekako da se oslobodim i pobegnem, ali ništa. Samo me je čvršće držao. Izgleda da sam ga baš naljutila, počeo je sa reži, baš čudno. Zašto bi neko režao, on je ipak čovek, a ne životinja, verovatno samo želi da me uplaši.

" Pusti me " vičem preplašenim glasom, jer ne znam šta želi od mene.

" Ne mogu to da učinim" rekao je grubim glasom koji je delovao ljuto. Sigurno zbog onog udarca u stomak. Sada sam ga još naljutila, baš mi je to trebalo.

Idalje pokušavam da se oslobodim ali mi ne ide. Da li je ovo kraj? Hoće li me ubiti?
Odjednom osećam kako je popistio stisak, zatim sam čula pad. Okrenula sam se i ugledala ga kako leži na zemlji, jedva pokušavajući da ustane.Zbunjeno sam gledala u njegovo telo koje leži pored mene i previja se od bola.
Šta se to upravo dogodilo?Podigla sam pogled i videla crnokosog dečka sa tamnim očima kao noć kako stoji nekoliko metara udaljen. Gledao je pravo u mene, delovao je nekako jezivo. Da ne radi možda za njega. Mozda i on želi da me povredi. Da li da bežim? Ili možda ne. On me je spasio, sigurna sam u to. Nije ovaj čovek sigurno pao sam od sebe, neko je morao da ga udari.
Obučen je skroz u crno baš kao i ovaj drugi, zgodan je i to mnogo. Na mesečini oči me izgledaju neverovatno lepo, kao da u njima ima preko hiljadu zvezda.
Krenula sam korak prema njemu "Hvala " rekla sam " Ko si ti?"

" Trebalo bi da ideš kući, na sigurnom" umiljnim glasom je rekao, mislila sam da će delovati grubo za jednog ozbiljnog dečka " Ovde nije bezbedno " okrenuo mi je ledja i polako odlazio.

" Čekaj, mogu li da znam tvoje ime?" viknula sam da bi me čuo i napravila korak prema njemu.

Okrenuo se da me pogleda,a njegove oči su promenile boji. Sada si postale žute. Izgleda baš jezivo. Ne mogu da se pomerim, kao da sam paralizovana. Od straha jedva dolazim do vazduha. Šta je on zapravo? On nije ljudsko biće, on je čudovište.
Šta se ovde zapravo dešava? Najverovatnije sanjam. Sigurno, sanjam. Tako je. Uskoro ću se probuditi i zaboraviti na ovaj užasan san. Ovo se ne dešava, nema šanse da je ovo stvarno. Verovatno počinjem da ludim.

" Beži" rekao je gledajući u mene, ne zapravo gleda u nešto iza mene.

Strah je preplavio mojetelo, to je sigurno onaj čovek što me je uhvatio. Ustao je, sigurno. Plašim seda se okrenem, ali moram, jače je od mene. Ne mogu da se suzdržim. Ne znam štada radim. Hajde Korina, probudi se više. Okrenula sam se polako i ugledalašoveka od malo pre sa dugačkim očnjacima, oči su mu bile drečavo zute, baš kaoi onom crnokosom dečku.
Nemogiće, šta je ovo? Oni su...Nema šanse.Povukao me je u stranu, spotakla samse i pala. Ruka je počela da me pecka, nalet hladnoh vazduha je terao moju rukuda me peče još jače.
Napao je dečka koji mi je pomogao. Oborio ga je i zario mu kandze u ledja.
Jauknuo je od bola, a zatim se okrenuo i ogrebao čoveka po licu. On sezateturao unazad i pao. Lice mu je krvarilo, ali posle par sekundi, ožiljaka odkandzi nije bilo. Zacelilo je. On više nema rane, ali kako je to moguće? Bašlepo Korina, sanjaš baš čudan san, o vukodlacima. Ovo je definitivno san, pavukodlaci ne postoje, to je samo legenda. Trebalo mi je vremena da moje telo odreaguje,od straha sam bila skroz ukošena, ali bolje da bezim, nema veze što je ovo samosan, ali ne zelim da me neko ubije u snu. Jedva sam pomerila noge i potrčalabez oklevanja i gledanja unazad. Samo moram da stignem kući što pre i sve ćebiti uredu. Suze su mi tekle niz lice, nikada se ovako nisam uplašila. Ovaj sandeluje tako stvarno, čak je i bol tako jak da deluje kao pravi. Ne znam šta setamo desilo, ali volela bih da se nije desilo. Volela bih da zaboravim na ovo.
Ne verujem, oni su vukodlaci,ali kako je to moguće? Vukodlaci postoje samo uknjigama i filmovima.
Trčala sam i ugledala moju kuću. Kada sam stigla do vrata brzo sam ih otvorilai uletela unitra. Ruke su mi se toliko tresle od straha da sam jedva uspela da potrefimbravu. Popela sam se na sprat i otišla u svoju sobu. Sklupčala sam se nakrevet, telo mi se još uvek treslo. Nadam se da će me uskoro proći ova jezakoju osećam.
Samo da me ne pronadju, onda ne bih znala kako da se odbranim, a i nemam kudada pobegnem, ovde bi me lako uhvatili. Nemam nikog kući, baš čudno. Nisam znalada mama radi noćnu. Sigurno ču se probuditi za koji sekund i sve ovo ćuzaboraviti, ali ipak me interesuju neke stvari o njima.

Ko su oni? Šta žele od mene? Zašto me jeonaj drugi vukodlak branio? Ovde se nešto čudno dešava.

......................

Ovo je moja nova priča. Nadam se da će vam se svideti.

Ostavite vote/kom, jako bih mi značilo.
Ako imate neke zamerke ostavite kom. :)